У оквиру представљања Прогласа Двери „Промена система – сигурност за све“, данас је у Прес центру УНС-а представљен и програм Српског покрета Двери за село, пољопривреду и заштиту животне средине под називом „Зелени патриотизам и ново село“. Овом приликом, на конференцији за новинаре су говорили: Бошко Обрадовић – председник Српског покрета Двери, Милован Јаковљевић – потпредседник Српског покрета Двери и председник Савета за село и пољопривреду, Горан Малчић – члан Савета Двери за село и пољопривреду и Снежана Вратоњић Радуловић – члан Савета Двери за село и пољопривреду.
Бошко Обрадовић је рекао да нема већег патриотизма у 21. веку од „зеленог патриотизма“, како бисмо назвали очување природе и заштиту животне средине и да питање еколошке безбедности постаје питање националне и државне безбедности и народног здравља. Он је истакао да село има капацитет да од Србије учини водећи еколошки простор и да нови живот на селу, посебно у условима епидемијског ризика и друштва тоталног надзора у градовима, пружа реалну перспективу за добар живот, рад у здравом окружењу, здраву исхрану у породичном амбијенту, али да то значи и државну подршку селу и животу на селу. Обрадовић је додао да се у овом сложеном времену не смемо ослонити на увоз хране, посебно имајући у виду опасност глобалног здравственог ризика, и да је зато неопходно обезбедити прехрамбену безбедност и самодовољност, што опет значи ослонац на домаћу пољопривреду и село који су занемарени и потиснути у други план. Председник Двери је подсетио и да је Српски покрет Двери већ донео Декларацију о заштити животне средине и националног природног блага, чије су основне ставке: 1. Заштита и унапређење животне средине; 2. Подизање јавне свести о значају заштите и унапређења животне средине неопходно је спроводити кроз образовни систем; 3. Здрава пијаћа вода и чист ваздух су основ за остварење основног људског права – права на живот; 4. Најстроже казне за загађивање животне средине непрописним и противзаконитим одлагањем опасног отпада, загађивање изливањем индустријског и медицинског отпада у реке, употребу ГМО семена и саме производње. На крају, Обрадовић је казао да део Прогласа Двери „Промена система – сигурност за све“ за Зелени патриотизам и ново село садржи следеће инструменте за очување и унапређење животне средине: 1. Зелена одбрана; 2. Зелени телефон; 3. Дигитална зелена секција; 4. Отворено зелено писмо властима у коме се на месечном нивоу пописују проблеми у заштити животне средине; 5. Зелени заштитник; 6. Формирање Националног савета за еколошку безбедност; 7. Еколошка мрежа Србије; 8. Национални фонд за енергетску и саобраћајну транзицију. Све нам ово говори, како је апострофирао, да је дефинитивно потребно успоставити нови, зелени друштвени уговор у Србији, јер имамо право на народну одбрану природе и здраве животне средине.
Милован Јаковљевић је, на почетку свог обраћања, рекао да значај очувања пољопривреде и српског села није само важан ради економског интереса државе и народа, већ да се прехрамбеном сигурношћу и здравом исхраном штити здравствена, демографска, војна и еколошка безбедност наше државе и народа. Истакао је и да, са економског аспекта, пољопривреда као грана привреде у укупном БДП-у Републике Србије учествује са 6,4% , што је скоро дупло више него у многим европским државама, али да тај податак не указује да је пољопривреда у Србији развијена, већ да су остале гране привреде заостале и неразвијене па самим тим пољопривреда изгледа само привидно успешно, а најбољи пример јесте Холандија, која ствара преко 80 милијарди долара новостворене вредности пољопривредних производа, што у укупном БДП-у Холандије чини мање од 2%. Јаковљевић је изнео и критике на рачун актуелне власти рекавши да њој нису потребни економски независни сељаци који би радили у својим њивама, воћњацима и фармама за 1000 и више евра месечно, јер такви људи су слободоумни и самосвесни и „незгодно“ гласају. Зато, како је на крају навео, Двери предлажу седам хитних мера које су базичне, есенцијалне и незаобилазне ради опстанка и спаса пољопривреде и српског села, а то су: 1. Уместо страним инвеститорима, држава мора да субвенционише и подстакне са најмање 10.000 евра по супружнику младе брачне парове који се определе да остану или се врате да живе и раде на селу, док за свако новорођено дете, супружници једнократно добију најмање 10.000 евра; 2. Спречавање неконтролисаног увоза пољопривредних производа; 3. Увођење рејонизације у пољопривредној производњи; 4. Најнижа загарантована цена пољопривредног производа као најважнији вид заштите домаће пољопривредне производње; 5. Стимулисање потрошње домаћих прехрамбених и пољопривредних производа; 6. Заштита географског порекла и јасно декларативно обележавање; 7. Укидање акциза за дизел гориво које је намењено за пољопривредну производњу, као и укидање тв претплате на електрична бројила.
Горан Малчић је казао да смо сведоци гашења или слабљења пољопривредних потенцијала и њених производних субјеката у Србији, што је довело до повећања увоза прехрамбених производа у нашу земљу, а да о пореклу, начину производње и сировинама које се налазе у саставу тих производа намењених широкој потрошњи, можемо само да се информишемо и верујемо декларацији на самом производу. Навео је да је највиши орган за проверу безбедности хране – Национална референтна лабараторија (НРЛ) после две деценије наводно отворена и почела је са радом, да је запослено 305 стручних лица и уложено је око 20 милиона евра (од тога ЕУ је уложила 7,5 милиона) како би добијали информације и извештаје о квалитету хране. Малчић је подсетио да законодавство ЕУ предвиђа низ усклађених правила како би се осигурало да су храна и храна за животиње сигурни и здрави, а да се управо примедба Европске комисије у последњем извештају односи и на Националну референтну лабараторију. Како је истакао, НРЛ би требала да се бави испитивањем у области здравља биља, микробиологије хране, испитивањем физичко-хемијских параметара у храни у циљу заштите здравља потрошача, обезбеђивање становништва квалитетном и хигијенски исправном храном, а бави се само само испитивањем млека. Он је, на крају, подсетио да је ниво афлатоксина у ЕУ до 0,05 микрограма, а у Србији је пет пута већа и износи 0,25 мгр, и поставио је питање шта онда контролише 300 запослених и у шта је уложено 20 милиона евра?
Снежана Вратоњић Радуловић је рекла да, у односу на земље из окружења и ЕУ, примарни пољопривредни произвођачи у Србији имају знатно мању подршку своје државе. Износећи статистичке податке, она је навела да се пољопривредном производњом у породичним газдинствима у Србији бави око 1 500 000 становника и то на обрадивим површинама од око 3 500 000 хектара, да у Србији има укупно 4709 села, а да је тога 1034 села са мање од сто становника и исто толико са по једним ђаком у школи. Зато се, како је додала, Српски покрет Двери, као покрет који се залаже за породицу, у својој Родољубивој стратегији и смерницама пољопривредне политике, залаже за то да породична пољопривредна газдинства морају постати приоритет државе. Као најважније циљеве у тој Стратегији, Вратоњић Радуловић је истакла: 1. Обезбедити прехрамбену безбедност становништва кроз унапређење примарне пољопривредне производње; 2. Стопирати доношење Закона о продаји земље странцима; 3. Обезбедити здравствено безбедну храну за потрошаче у Србији кроз контролу исправности производа; 4. Повећати проценат производње органске хране; 5. Зауставити производњу и промет ГМО хране у Србији. На крају је додала да је потребна апсолутна морална и финансијска подршка произвођачима на селу кроз следеће мере: 1. Формирање Министарства хране; 2. Нова аграрна реформа и доношење националне стратегије развоја пољопривреде; 3. доношење нових Закона: о пољопривреди и руралном закону (који није мењан од 2009. године), о пољопривредном земљишту, о задругама, о национализацији преосталих пољопривредних предузећа и преиспитивању досадашњих приватизација…; 4. субвенционисање сваког новоотвореног радног места на селу у најмањем износу од 6.000 евра, а у руралним и подручјима са отежаним условима привређивања најмање 10.000 евра по радном месту; 5. Дугорочно државно субвенционисање инвестиција у сточарству, ратарству, воћарству (у објекте, пластенике, хладњаче, сушаре, системе за наводњавање…) на 10-20 година са каматном стопом од 2-3%.
ТИ ЧУВАШ! – Део Прогласа Српског покрета Двери „Промена система – сигурност за све“ који говори о зеленом патриотизму и новом селу:
Српски покрет Двери сматра да еколошка безбедност Србије мора да буде подигнута на највиши могући ниво. Проблем заштите животне средине у граду и у селу, проблеми здраве пијаће воде, здравог ваздуха и здраве хране, проблеми загађења земљишта, отпада, зрачења и буке, заштита река и шума – постала су питања основне здравствене безбедности нације. Еколошка свест мора постати важан део националне и грађанске свести и елементарног патриотизма. Грађани морају да имају реалну могућност да на време утичу на доношење одлука по питању животне средине.
Селу треба вратити законски статус и име “село”, имовину, управу над својим атаром, сагласност локалне заједнице на све промене у њиховој средини које утичу на живот и природу, заједничко управљање и део прихода од државних јавних предузећа која располажу и газдују природним ресурсима у атару села. Србији генерално треба много више децентрализације и политичке партиципације грађана на локалном нивоу, што значи повратак изворном локалном одлучивању, надлежностима, имовини и приходима. Све ово подразумева одлучивање и уређење села, општина и градова пре свега у складу са вољом оних који живе у њима.
Зелена акција Двери сматра да је потребно успоставити нови, зелени друштвени уговор у Србији и предлаже дугорочно увођење зеленог патриотизма у институције, образовање и медије кроз формирање једне врсте „зелене културе“ живота у Србији:
- „Зелена одбрана“, волонтерска служба за мапирање проблема, алармирање јавности и учествовање у волонтерским зеленим акцијама.
- „Зелени телефон“ за примање пријава, коментара и предлога на зелене теме, који треба да прерасте у институционализовану Мрежу зелених телефона Србије.
- Дигитална зелена секција, са мобилном апликацијом и интернет подкастом који ће омогућити да сваки грађанин може брзо и бесплатно у реалном времену слати доказе оштећења или пропадања разних компоненти животне средине, а која истовремено доноси преглед лоше и добре праксе из свих делова Србије, као и интервјуе са стручњацима и примере добрих решења која се код нас још не примењују.
- Отворено зелено писмо властима на републичком, покрајинском и локалном нивоу, сваког 1. у месецу, у коме се на месечном нивоу пописују проблеми у заштити животне средине.
- Зелени заштитник. Свака локална самоуправа морала би по закону да има позицију зеленог заштитника (менаџера), као заменика или помоћника градоначелника односно председника општине, на коју се долази на отвореном конкурсу или народним изјашњавањем на локалном референдуму.
- Формирање Националног савета за еколошку безбедност.
- Еколошка мрежа Србије, која доноси успостављање тзв. еколошких мрежа, које се састоје од средишње зоне, заштитне зоне и еколошких коридора, и која треба да обухвати еколошки најважнија подручја од националног и међународног значаја.
- Национални фонд за енергетску и саобраћајну транзицију, који ће подржавати конкретне промене кроз механизме награђивања и подстицаје појединцима и јавним предузећима у коришћењу енергетске ефикасности и алтернативних видова превоза.
- Људска одговорност за дрвеће и животиње: Двери се залажу за борбу против окрутности према животињама и за заштиту сваког дрвета и шуме, а посебно зелених површина у градским срединама. Ми смо одговорни за биљни и животињски свет као део природе која нам је дата на старање и која не сме да пати због наше небриге, неодговорности, човековог лошег духовног и моралног стања и одсуства еколошке савести.
Целу конференцију за медије можете погледати овде:
Инфослужба Двери