Dveri: Saga o (za)drugarima Vučiću, Mitroviću i Šešelju (2.deo)

Odgovor Vojislavu Šešelju na nedavne brutalne napade na Dveri.


Zašto Vojislav Šešelj neprestano kidiše na Dveri? Zato da bi na silu produžio politički vek svom kumu, duhovnom sinu i najvećem novovekovnom srpskom izdajniku i upropastitelju – Aleksandru Vučiću, sa kojim je u otvorenom i providnom dogovoru.


Pošto Vojislavu Šešelju, kao kreaturi obaveštajnih službi, ništa nije sveto ni čestito, on ima zadatak da sve što je u Srbiji visoko učini niskim, da uprlja sve što je čisto, da svemu oduzme smisao. Srpsko rodoljublje, koje nikada nije odlikovala mržnja, hteo je da predstavi kao šovinizam i ateistički socijal-darvinizam. Dveri predstavlja kao fašističke, jer kao Broz i drugosrbijanci svetosavlje ne poznaje i smatra ga mračnjaštvom.


Istina je drugačija od one koju želi da predstavi ovaj dežurni rugač i klevetnik. Dveri su svojim delima, pisanjem i izdavaštvom potvrdile da su ne samo borci protiv starog nacizma i fašizma, već i da su najdosledniji borci protiv novog neoliberalnog fašistoidnog kolonijalizma imperijalne NATO osovine Vašington-Brisel.


Prvi sluga ovog fašistoidnog kolonijalizma u Srbiji je upravo Šešeljev politički sin, Aleksandar Vučić, sa svojim političkim i medijskim trabantima, od kojih je najgrlatiji Željko Mitrović, član Trilaterale i vlasnik TV Pink. Vojislav Šešelj je prvi u svom stranačkom programu proglasio svetim osnovna načela tog istog liberalnog kapitalizma – totalnu privatizaciju, veru u svemoć tržišta i proterivanje države iz privrednog života. Njegova ideologija je jedan anahroni devetnaestovekovni idejni krpež i plagijat, ukraden iz tradicije političkog Zapada, čiji je Vojislav Šešelj navodni protivnik.


Uostalom, Šešeljeve ocene nečije ideologije, pa i naše, vredne su koliko i njegova profesorska karijera. Počeo je na ukradenoj katedri koju je Oliver Antić 1998. oteo profesorima beogradskog Pravnog fakulteta, a završio je za rijaliti „katedrom” Željka Mitrovića, obučen kao haške sudije.


Kada se iz Haškog tribunala vratio kao nesumnjivi pobednik – Šešelj je imao jedinstvenu priliku da se stavi na čelo opozicije i sav moralni kapital iz Haga uloži u obaranje vladajućeg Vučićevog režima. On se opredelio za služenje Vučiću i nastavak uloge političkog cirkuzanta. Sam je izabrao svoju sudbinu i zapečatio svoju političku karijeru. Očito da to i on ovih dana shvata i postaje sve nervozniji. Napada sve više i sve jače one koji mu nisu ništa krivi, nikada ne pominjući onoga ko mu je uništio i ukrao stranku za vreme njegovog odsustva. Vojislav Šešelj će napasti bilo koga na srpskoj političkoj sceni, izuzev Aleksandra Vučića. Ali je taj njihov interesni politički brak provaljen. Niko više u Srbiji ne veruje da je Vojislav Šešelj opozicija.


Svakoga dana srećemo sve veći broj srpskih radikala kojima je muka ovakvog Šešeljevog glumatanja opozicije, lizanja sa Vučićem i obesmišljavanja svega što predstavlja naš istinski patriotizam. To prosto nije Srpstvo. Šešeljevo vreme je prošlo. Učešće u rijaliti programu je njegov politički maksimum. Ne smemo mu dozvoliti da zajedno sa svojim drugarima Vučićem i Mitrovićem od Srbije napravi politički rijaliti šou u kome će samo oni i članovi njihove političke mafije dobro prolaziti, a svi mi biti žrtve ove kriminalne ekipe na vlasti.


I sve je manje onih koji veruju da ima bilo kakvog smisla glasati za njega. I pravi srpski radikali žele borbu protiv Vučićeve vlasti, a ne rijaliti šoue.


Dveri nisu problem, sem možda kao konkurencija koju bi želeo da eliminiše smatrajući da ima monopol na patriotsko biračko telo. Vojislav Šešelj zapravo ima problem sa samim sobom. I sa političkim dilom sa svojim najboljim učenikom Aleksandrom Vučićem koji se više ne može sakriti od javnosti i članova i birača Srpske radikalne stranke. 


 


Informativna služba Srpskog pokreta Dveri