О површном саопштењу струковног удружења полиције „Др Рудолф Арчибалд Рајс“
Национална свест, оданост, припадност, непоколебљивост, храброст, честитост, знање, професионалност су особине по којима су били препознати, поштовани и вековима уназад цењени, како у Србији, тако и у целом свету, наши официри, подофицири, војници, припадници полиције и свих безбедносних структура. Увек, али увек кроз славну историју, на коју се данас тако формално позивамо, а суштински одричемо, имали смо светле, херојске примере којима се поносимо, чијим врлинама се дивимо, о чијој храбрости и подвизима се изучавало на најпрестижнијим светским универзитетима…
Не сумњам, у ствари знам, дубоко сам уверен да и данас међу професионалним припадницима свих безбедносних структура велику већину чине управо такви примери. Људи од карактера, поштења, проткани најфинијим осећајем патриотизма, одговорности према себи, професији, породици, према сопственом народу и поверењу које им је пружено. И не сумњам, знам, да их све аномалије које постоје у сектору безбедности, министарству одбране, министарству унутрашњих послова, службама безбедности боле више него било кога ко све то посматра са стране. Знам да су упознати са свим лошим улогама, да су сведоци и жртве погрешног кадровања, сведоци инструментализације полиције и војске, непотизма, маргинализације стручних кадрова и свих других нагомиланих проблема. Управо због тога се питам како је могуће, колико је потребно, где су границе ћутања? Шта је још потребно да се догоди па да се, ако ништа друго, оно према својим колегама које не припадају овом позитивном примеру, јасно и недвосмислено одреде, друштвено се дистанцирају и не дозволе даљу ерозију и девастацију институција којима припадају и државе којој служе?
У претходних десетак дана сведоци смо како се једно удружење које би требало да буде носилац ове моралне и професионалне борбе за враћање достојанства и поверења у полицију, или је барем у свом основном начелу тако дефинисано, које окупља чланове који су већински припадници полиције, бави питањима мимо свог домена, издаје површна саопштења и прозива ни мање ни више него републичког посланика, онога кога је народ изабрао да буде његов представник у Скупштини Србије, Бошка Обрадовића. Ово удружење које носи име човека који је задужио Србију и српство, Струковно удружење полиције “Др Рудолф Арчибалд Рајс“, истиче како Обрадовић бестидно лаже, како му је речник уличарски, како покушава да криминализује људе који су свој живот посветили борби против криминала, а да се при том ниједном једином речју није осврнуло на конкретне речи и реченице које су им засметале, на које то лажи мисле, које су то уличарске речи и кога то он покушава да криминализује, а да се не ради о лицима за које постоје основане сумње да то и јесу? Са друге стране, озбиљне оптужбе које је током вишенедељних откривања криминалних радњи високих функционера МУП-а изнео управо Бошко Обрадовић, овом удружењу нису били довољни да се између себе погледају и запитају да ли је, и шта ако јесте, истина барем у малом делу онога што се износи!? Да ли су превидели да је на конференцијама за штампу више пута Бошко Обрадовић прецизно износио пуна имена и презимена лица на која се оптужбе односе, а такође да је сваку ситуацију користио да заштити онај већински део поштених припадника полиције!? Да ли не схватају, не могу да схвате, неће или не смеју, да Бошко Обрадовић уместо њих самих, покушава да укаже на проблем криминала, непотизма, бахатости, сачува част и образ поштеним припадницима МУП-а!? Зашто се једно овакво удружење, мада би се могло посумњати да иза саопштења стоји само један члан, које нити једном речју није демантовало све изнесено, сврстава на страну оних за које ни много већи политички чиниоци у њиховом министарству нису стали у одбрану? На који начин се онда огледа њихова борба против наведених аномалија система? Ја сам статут, мисију, визију и циљеве удружења прочитао, да ли су и они који иза овог удружења стоје, или је све само још једна шарена лажа за манипулисање групом поштених припадника полиције?
Да ово питање не представља реч професионалаца види се од начина на који је прво саопштење састављено, као и свега осталог што је из истог проистекло.
Наиме, дубоко улазећи у сферу политике, иако професионални припадници полиције не смеју да се јавно политички експонирају, далеко од питања које је иницирало њихово саопштење, без трунке поштовања посланичке функције, самим тим и Скупштине Републике Србије, користећи се управо уличним речником, непрофесионализмом, незнањем, али политичким активизмом сврставајући се на страну оних за које постоје сумње за умешаност у криминал, као што је информација о господину Папићу, ово удружење износи сопствена оперативна сазнања о наводним кумовским везама Бошка Обрадовића са извесним Младеном Новаковићем, званим Тоцило!?
Господо официри, подофицири и сви ви који стојите иза овог саопштења, да ли сте свесни вашег непрофесионализма, као и последица које овакво понашање носи?
Прво, све да сте у праву и да је то истина, ви нисте надлежни да на овај начин износите ваша оперативна сазнања! Да ли сте до ових оперативних сазнања дошли вашим професионалним радом или злоупотребом? Ко је вас овластио да у име свих припадника полиције издајете саопштење ове врсте?
На ваше саопштење Бошко Обрадовић је одреаговао како је једино и могао, поднео је тужбу због повреде угледа и части. Уместо да вам то буде довољан индикатор да сте одређене границе прешли, ви се још дубље увлачите у проблем, самим тим отварајући питања о томе ко сте то ви? Очигледно је да вама још увек изгледа није дошло до свести шта то значи, као и да ће неко морати да сноси последице, уколико се установи да су ваша оперативна сазнања била нетачна, да не кажем лажна.
Господо, или је можда боље ословљавање са господине командире, господине млади бивши колега, упустили сте се у политичка питања, не схватајући која овлашћења, али и ограничења са собом носи значка коју дужите. Упустили сте се у нешто што не знате, па тако дајете себи за право да се на тужбу коју је Бошко Обрадовић поднео против вашег удружења, јављате отвореним писмом где себи дајете исувише на значају, наводећи да сте нападнути!? Допустите ипак да то суд одлучи, тако да не морате да се деранжирате својим патетичним причама о томе како ви сами себе видите. Претпостављам да су ваши принципи законитост, независност, стручност, “хладна глава, врело срце и чисте руке“, како је то лепо дефинисано на сајту вашег удружења, па с тога немате потребу да мимо наведеног браните себе. Претпостављам да иза вас стоји бројно чланство, као и колеге мимо удружења, како сте самоуверено изнели више десетина хиљада запослених. Правда и истина су на вашој страни пре свега, колико сам вас разумео, што би требало да вам даје пуну моралну, духовну и професионалну стабилност и спокој. Најбитније је да када станете испред огледала, можете себи и својој савести да дате одговор на ова питања ко сте ви и да ли сте “чисти“. За остало, оставите суду да одлучује када за то дође време, без притиска и утицаја на рад истог. Ваше отворено писмо овако може служити само за допуну тужбе, а сматрам да нема потребе за тим. Господине командире, ви нисте политичар, него полицајац, па вас молим да се бавите полицијским послом, јер колико год то вама чудно звучало, за много скромније политичко мешање припадници војног синдиката су санкционисани, тако да немојте себе да доводите у незгодну ситуацију. Истина, Војни синдикат је наступио са ставовима против актуелног руководства због многих злоупотреба и у заштиту својих колега, док сте ви подигли глас против опозиције и оних који указују на све нечастиве радње. Разлика је, зар не?
Ви сте господине командире ипак полицајац и као такав сте потребни Србији.
Многе реченице вам почињу са ЈА, то довољно говори о свему, о вама, али сте велику пажњу посветили и тумачењу успешности или неуспешности политичког деловања Бошка Обрадовића, за шта апсолутно нити сте надлежни, нити компетентни. О трагикомичном политичком деловању да не говоримо, јер где ћете господине командире већу трагикомедију од актуелне политичке власти, а очигледно је да је иста успешно имплементирана кроз целу призму државног апарата, па и када је у питању МУП. Ово у ствари није трагикомедија, ово је трагедија српског народа! Шта је то што вас као припадника полиције мучи када је у питању “минорна“, како то знају да изнесу они који имају никада већу у историји подршку народа, политичка личност Бошка Обрадовића и малобројно, скоро угашено чланство Српског покрета Двери? Чини ми се да је председник Вучић директно из Њујорка јавио да Двери више не постоје, па ако је тако, шта је то што вам смета у једном непостојећем политичком чиниоцу у Србији? Зашто се бринете за тај посрнули, малобројни део српства, који се усудио да има свој идентитет и систем вредности другачији од тренутно политички пожељног?
Уопште не сумњам да ћете ви имати много успешнију политичку каријеру јер се ваш капацитет уочава на први поглед, а обзиром на подршку више десетина хиљада људи који је спреман да вас прати! Мада, и сама ваша реченица да иза вас стоји више десетина хиљада говори о озбиљности свега изреченог. Зато, господине командире, само храбро и самоуверено наставите да се бавите или вашим послом, или напустите полицију и уђите у политику! Тамо вас несумњиво чека блистава каријера, скоро па као и полицијска.
До тада, радује ме сама спознаја да сте, очигледно као релевантан стручњак, закључили да живимо у много безбеднијој Србији, него што је то било икада у историји. Више нема убистава на улицама међу припадницима криминалних кланова, који су као по правилу у некој вези са високим круговима власти, нема више пуцања из снајпера, нема ни гажења на пешачким прелазима девојчица које прелазе улицу или дечака који су гурали кола преко моста, нема господине командире ни наплатних рампи кроз које се пролази остављајући за собом невине жртве. Све је то због велике безбедности и због тога што се баш ви бавите питањима безбедности саобраћаја! Претпостављам да ћете имати велику улогу и у регулисању саобраћаја надолазећих летећих аутомобила! Нема господине командире незадовољства међу припадницима полиције, јер сте никада опремљенији, обученији и задовољнији својим статусом. Нема више пребијања људи и позивања на кумовске везе са министрима. Нема трговаца наркотицима, не узгаја се дрога на плантажама, не продаје се оружје терористичким организацијама! Сви смо јако срећни због безбедности коју осећамо. Посебну безбедност осећамо због преузетих обавеза и све већег броја миграната, који су као по правилу мушкарци војно способни, са непознатом историјом, али који ће да помогну напаћеној Србији и поправе демографску слику. Нема јавних извршитеља, избацивања људи на улицу. Нама чак и поштари певају песмице. Срећни смо и што живимо у држави где се поред безбедности посебна пажња посвећује образовању. Нема плагираних доктората, лажних факултета, сумњивих диплома. Сигуран сам да апсолутно владате знањем стеченим током студирања, зар не?
Могао бих овако господине командире да набрајам до сутра. Наравно, могао сам апсолутно све ово да напишем комплетно кроз сарказам, а не само део, али се плашим да не бисте разумели!
Отвореним писмом много сте више рекли о себи, него о Обрадовићу! Толико тога сада знамо о вама, да ја просто не знам како до сада нисте материјализовали накупљено искуство, знање и подршку више десетина хиљада људи. Али, не сумњам да ћете и то умети.
Нешто за крај, чисто као један мали подсетник из историје: „Химлер је организацију СС јединица постројио по принципима рада језуитских редова. При том се ослањао на Статут реда и радове Игњатија Лојоле: највиши закон је било апсолутно послушање, беспоговорно испуњење свих задатака.“
Мислите о томе млади командире, коме служите!
И да, оцена извора вашег оперативног сазнања је: непоуздан/лажан!
Горан Раичевић, ГрО Нови Сад – члан Савета за одбрану и безбедност