Нека грађани одлуче на демократском референдуму, а не да нам власт намеће антипородичне законе.
Министарство за људска и мањинска права објавило је „полазне основе” за израду нацрта Закона о истополним заједницама, иако о томе никада нису питани грађани на референдуму нити је владајућа СНС у свом предизборном програму имала овај закон. Ово је први корак ка легализовању хомосексуалних бракова, који у другом кораку води ка усвајању деце од стране истих хомосексуалних партнера. Док, са једне стране, уводе Министарство за породицу на велика врата – на другој страни на мала врата намећу антипородични закон о истополним заједницама, који се сада доноси по убрзаној процедури.
Овај закон значи да треба да прихватимо нови систем вредности који није иманентан српском традиционалном друштву које почива на природној породици као брачној заједници између мушкарца и жене. Циљ овог закона је да се смањи значај традиционалних породичних вредности, да се промени уставна дефиниција брака и породице, да се пошаље порука како породица није битна, да брак није битан, из чега произилази да рађање деце није битно, да је то застарело, а да је модерно нешто сасвим друго што представља идеологија хомосексуализма. Дакле, овде није у питању заштита било чијих угрожених права већ промоција политичке идеологије хомосексуализма нашој деци. Тражи се од нас да прихватимо систем вредности који је у свему супротан нашој православној вери, учењима свих традиционалних верских заједница у Србији, јавном моралу и породичним вредностима.
Да се овде ради о хомосексуалним браковима јасно се види из онога што пише у предлогу овог закона: „Истополна заједница је заједница породичног живота два пунолетна лица истог пола која је регистрована пред надлежним органом јавне власти у складу са одредбама овог закона”. Све одредбе у овом предлогу закона буквално су копиране из Породичног закона, што говори о тежњи законописца да истополне бракове изједначи са традиционалном породицом, у сваком смислу.
Овај закон представља пробни балон за нешто што следи иза тога, а то је захтев за легализацијом усвајања деце од стране истополних партнера, што директно угрожава право детета на раст и развој у природној породици. Усвајањем овог закона се уништава основна морална вредност породице и друштва.
Не улазимо ни у чију приватност и спремни смо да заштитимо свакога ко трпи било какву дискриминацију, али не желимо наметање антихрићанских и антипородичних вредности нашем друштву. Уосталом, зашто законодавци не консултују грађане на референдуму по питању усвајања једног оваквог закона? Нека грађани одлуче да ли су за или против предложеног закона, што би било једино исправно демократско решење. Проблем може бити само у томе ако је циљ доношења овог закона да он буде идеолошки наметнут, а не усвојен на демократски начин.