Без икакве дилеме, највеће историјско страдање Срба догодило се на простору некадашње Независне државе Хрватске, геноцидне творевине настале за време Другог светског рата.

       Нажалост, први снимљени филм који широко у јавности говори на ову тему, дошао је на филмско платно тек 76 година касније. Не улазећи у квалитет филма „Дара из Јасеновца“, а ни у појединачне филмске укусе, сам филм је важан почетак борбе да се сазна истина о страдањима Срба, Јевреја и Рома у НДХ. Само пуна истина у домаћој и међународној јавности о ономе што се догодило у Јасеновцу, али и на простору читаве некадашње НДХ може спречити нечији нови покушај да то понови. Такође, филм није уперио мржњу према било коме нити је у питању медијска пропаганда, како то желе да представи појединци или одређени медији у свету, желећи да сакрију истину, вероватно из само њима знаних разлога. А стварност у НДХ је била много више болнија него што је и приказана у филму.
[ngg src=“galleries“ ids=“369″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″] Када све ово знамо, када је филм добио и финансијску и сваку другу подршку од стране актуелне власти, управо њима постављамо питање: зашто су одбили да донесу „Резолуцију о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата“, а коју је још 14. новембра 2016. године у Народној скупштини Републике Србије поднела посланичка група Двери?

Када је у питању највеће страдање српског народа, лицемерју не сме бити места. Или ћемо се свим снагама борити да и домаћа и међународна јавност сазнају за сву патњу и страхоте кроз које је прошао српски народ или ћемо о томе и даље ћутати. Надамо се да је филмом „Дара из Јасеновца“ почео крај ћутању на ову тему и да овај пројекат неће бити једино што је Србија учинила на пољу сазнавања истине на простору НДХ.

Инфослужба Двери
 
Видео прилог можете погледати овде: