Српски покрет Двери дужан је да реагује поводом свих досадашњих активности у тзв. поступку приватизације Специјалне болнице за рехабилитацију у Врањској Бањи, под својеврсном принудом Српске напредне странке и потпуним одсуством реакције Града Врања као локалне самоуправе, на безочно кршење релевантних закона Републике Србије.

            Повод за ово реаговање је обраћање државног секретар Драгана Стевановића преко РТ Врање, дана 30.12 претходне 2019. године у коме је најавио доношење тзв. новог Закона о приватизацији Специјалних болница и бања по коме ће, како наводи: „Врњска Бања уствари бити мустра или модел како ће се све остале бање, опет на неки себи својствен начин приватизовати.“ Такође је најавио да ће се, по усвајању овог закона, приступити продаји односно приватизацији Специјалне болнице у Врањској Бањи.

            С тим у вези, подсећамо јавност да ова Специјална болница за рехабилитацију јесте здравствена установа која је основана према Уредби о плану мреже здравствених установа у Републици Србији и да права оснивача у име Републике Србије остварује Министарство здравља. Њена претежна делатност је здравствена, а туризам узгредна, па је потпуно нејасно и неодговорно да се у систем организације здравствене службе умешају неуки и некомпетентни ликови из министарства привреде или трговине. Стога, остаје нејасно како је било могуће да се без икаквог законског основа приступи оглашавању продаје ове здравствене установе из Плана мреже здравствених установа у јавној својини и да се то огласи преко медија, а да затим приступи и продаји дела имовине у јавној својини, којом располаже Специјална болница у Врањској Бањи (незавршени објекат) који је потом и срушен?!

Јавност је ускраћена за одговоре:
Ко је донео одлуку за продају и рушење овог објекта ако није постојао законски основ за такав поступак, како сазнајемо од самог државног секретара?!
Који органи у Специјалној болници у Врањској Бањи су, као једини надлежни, о томе одлучивали, а да претходно нису консултовали надлежно Министарство здравља, које се касније овим поводом огласило?
Хоће ли надлежно јавно тужилаштво све ово да испита и да се о резултатима огласи у јавности о очигледном кршењу закона од стране неодговорних појединаца?

            Озбиљно забрињава одсуство било какве реакције органа локалне самоуправе, односно Града Врања иако они треба да буду итекако забринути распродајом једне здравствене установе са дугогодишњом традицијом у лечењу и збрињавању становништва Врања и околине. Позивамо их да се овим поводом огласе и на тај начин покажу да раде у интересу и у служби грађана, а не једне, па макар и владајуће странке. За ово не треба велика доза храбрости, довољно је да се консултују о томе са одговорнима из општине Врњачка Бања и да виде како то ради и како је реаговала локална самоуправа када су у питању овакве установе на њеној територији.

            Позивамо и здравствену струку из локала да се ослободи страха и политичког туторства СНС и каже грађанима, какве би последице имала приватизација ове Специјалне болнице по остваривање њене функције превентиве, лечења и рехабилитације пацијената и како би се те функције подвеле под тржишне законе у нашим условима. Како ће да се лече стари и сиромашни и ко ће за њих да сноси трошкове у једној приватној бањи? Да ли је ова СНС власт потпуно напустила оно што се зове социјална држава, социјална солидарност, правда и једнакост?

            Подсећмо здравствену струку из локала да постојеће стационарне здравствене установе у Врању, али и у Пчињском округу, немају капацитете за обављање физикалне медицине и рехабилитације у стационарним условима, као прописаног права из обавезног здравственог осигурања. Стога је и Планом мреже здравствених установа одређено да ова здравствена установа (уз Бујановачку Бању), обавља ову делатност у јавној својини, сагласно одредбама Закона о здравственој заштити за пацијенте из Врања и околине. Указујемо и на одредбе истог Закона које предвиђају да уколико здравствена установа располаже слободним капацитетом (простором и опремом), може издавати у закуп ове капацитете, у складу са законом којим се уређује јавна својина и другим прописима. Дакле, није предвиђена класична распродаја здравствених установа у јавној својини јер би по тој логици могла бити продата и нпр. општа болница у Врању.

            Јавности се дугују одговори зашто нису разматрани неки други облици и варијанте, за сада срушени објекат, са омогућавањем власничког удела у будућем новоизграђеном објекту (уместо сада срушеног) и евентуално јавно – приватно партнерство за њега, из ког би Специјална болница добијала приходе за унапређење свог рада и подизање нивоа делатности доступне свим грађанима.

            По мишљењу Српског покрета Двери у Врању, поред бројних незаконитости које су пратиле поступања државног секретара ненадлежног Министарства привреде и његових марионета из локала, изабрано је најгоре решење распродаје ове наше здравствене установе, по систему „бриго моја пређи на другога“. Посебно указујемо да су искуства са српском, али и приватизацијом у локалу у протеклом периоду била веома трауматична, а која вербално стално напада и врх СНС, а практично пљачкашки приватизује све што се може у јавном сектору. Тако је и приватизација у локалним оквирима уништила већи део наше индустрије и привреде у целини, а сада такву пљачкашку приватизацију пропагирају и спроводе заједничким снагама људи који су прелетели из претходне власти, цедећи и последњу кап из суве дреновине, продајом имовине свих грађана Врања и околине.

            Српски покрет Двери у Врању сматра да за здравље народа и примерену здравствену заштиту становништва Врања и околине, решење није приватизација и јавно – приватна партнерства, којима се искоришћавају јавни ресурси зарад богаћења појединаца, уз претварање Специјалне болнице за рехабилитацију у Врањској Бањи у елитни спа центар. Могуће и право решење треба да буде приоритетно јавно улагање у унапређење инфраструктуре у Врањској Бањи, чиме би се обезбедио ветар у леђа и Специјалној болници да послује још боље и повећало се задовољство пацијената и туриста, уз генерисање нове вредности кој би остала у јавном власништву. При том не споримо да заинтересовани инвеститори могу да улажу у високи туризам и изградњу елитних спа центара, али без отимања јавне имовине и здравствених установа са традицјом у лечењу и рехабилитацији најширих слојева становништва.

            О веровању државног секретара Стевановића да ће се квалитет услуга подићи, да ће инвеститор бити у обавези да настави делатност, да улаже, да сачува раднике, не треба трошити речи. Довољно је отићи на Власинско језеро и уверити се у реалност ових речи код приватизације угоститељских објеката у којој је активно учествовао са тзв. „арапским инвеститором“.    

ГрО Двери Врање

Фото: mapio.net