За Међународни дан матерњег језика Унеско је прогласио 21. фебруар. Тог дана слави се љубав према матерњем језику и увек изнова наглашава колико је језик важан за наш интелект и осећања.

      Писменост се најпре одређује као способност читања и писања. Међутим, сам појам писмености много je сложенији. Она обухвата разумевање различитих аспеката језика и степен његове употребе у различитим сферама друштвеног живота. У овом процесу важно место заузима школа.

Нажалост, од свих држава у Европи Србија је на последњем месту по недељном броју часова матерњег језика, са пет и мање. Поређења ради, у осталим европским државама, ситуација је следећа: Француска – 12 часова, Немачка – 9 часова, Грчка – скоро 9 часова, Шведска – 8 часова, Данска – скоро 7 часова, Бугарска – 6,5 часова…

Ово је проблем на који професори српског језика и књижевности указују већ годинама. Према ПИСА информацијама, часови матерњег језика у нашој земљи трају недељно у просеку 145 минута, а у земљама ОЕЦД-а (Организација за економску сарадњу и развој) – 217. Због таквог стања, покретане су броје иницијативе за повећање броја српског језика у основним и средњим школама, од бројних декларација које су указивале на овај проблем, до иницијативе Српског књижевног друштва.  Такође, у последњих неколико година, професори српског језика са Филолошког факултета, као и САНУ, траже да се српски језик уведе као обавезан на свим факултетима у Србији. Разлог томе јесте чињеница да без обзира на завршене факултете, академски грађани често греше када је у питању правопис српског језика.

На крају, значај српског језика је немерљив и на то треба свакодневно указивати. Један од најважнијих циљева јесте неговати и очувати српски језик, а повећање броја часова је само један корак на том путу.

 

Гордана Маринковић Савовић
Председник Савета Двери за образовање и науку

 

*Извор фотографије 2: УСПРС