Сваког 8. септембра, широм света се обележава Међународни дан писмености, што је датум који је још 1966. године УНЕСКО утврдио. Циљ обележавања овог датума је подсећање на писменост и образовање одраслих на међународном нивоу, односно упозорење на проблем неписмености, који је изражен у великом делу света.
У Србији данас има око 1,35 милиона становника без дана школе или само са неколико разреда. Према попису становништва, из 2002. године, у Србији је било више од 20% одраслих преко 15 година старости, који нису завршили основну школу, а чак 50% оних који су завршили само основну или су функционално неписмени. Највиша стопа неписмености бележи се у јужној и источој Србији а поред младих угрожени су и одрасли, углавном жене, изнад 50 година. Међу образованим становништвом у Србији највише је оних који су завршили средњу школу, а свега 10 % има факултетску диплому. Један од разлога за овако неповољне податке је и недовољан број часова српског језика и књижевности у основним и средњим школама, где заостајемо за европским земљама у којима је број часова матерњег језика знатно виши, али и константно урушавање образовног система од стране државних органа који би требало да раде управо супротно – да га побољшавају.
Благо сваког народа и државе јесу њихов језик и њихово писмо. Да би то благо било сачувано, неопходно је уложити много труда и много храбрости. А опет, за улагање труда и храбрости, неопходна је писменост, у најширем њеном значењу.
У данашње, дигитално доба, много више се говори о информатичкој него о базичној и функционалној писмености, што доводи до тога да бити писмен не значи само знати граматику и правопис. Данашња писменост подразумева схватање како да разликујемо и изборимо се свакодневним друштвеним аномалијама. Једна од тих аномилаја јесте и све већи број лажних диплома и доктората и борба против таквих појава значи и борбу за писменост.
Гордана Маринковић Савовић
Председник Савета Двери за образовање и науку