ИН МЕМОРИАМ: Миленко Мико Миловић

(1952 – 2021)

Српски покрет Двери имао је у Миленку Мику Миловићу искреног саборца и надасве пријатеља. Био је човек народног искуства и интелигенције која је извирала из сваке речи коју је изговарао. Живот је посматрао као непрекидну борбу у којој појединац може све да изгуби али никако, и ни по коју цену, свој образ и душу. Тај принцип је и својим примером одбранио.

Као први послератни некомунистички народни посланик из Чачка дао је немерљив допринос обнови демократије и вишестраначког парламентарног живота у Србији. Као ретко ко, свој статус народног посланика није доживео као привилегију већ као обавезу да говори и служи истини. Давао је себе у тој борби немилосрдно, често на уштрб породице и најближих пријатеља. Наш Мико није умео другачије. Сањао је обнову Србије која ће почивати на традиционалним вредностима утемељеним у хришћанском моралу. Препознао је у Српском покрету Двери тај идеал и прикључио му се. За Мика није постојало време избора и кампања. Он је то сваки дан живео. У свакој прилици и на сваком месту је поносно заступао и бранио ставове Двери. Заљубљен у српско село и своју родну Липницу био је оличење народног трибуна какве је некада Србија памтила. У једном од последњих разговора које смо водили, занесено и готово са пророчком озбиљношћу је рекао:

„Када све саберем, Двери по мени једине иду путем Истине и за Христом. То нам је усуд и да се тиме поносимо.“

Са вером у Васкрс, до следећег сусрета, драги наш Мико твоји пријатељи из Српског покрета Двери ти одају почаст и признање на свему. Христос Васкрсе.

 

ГрО Двери Чачак