На основу члана 168 става 2 Устава Републике Србије (Службени гласник РС, број 98-06), члана 29 става 1 и члана 50 става 1 Закона о Уставном суду, председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић подноси Уставном суду
ИНИЦИЈАТИВУ О ПОКРЕТАЊУ ПОСТУПКА
ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ
Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима
(Сл. Гласник, бр. 68/20)
Одредбе Закона о избору народних посланика поводом које се иницијатива предлаже и тражи покретање поступка за оцену уставности и законитости гласе:
Члан 43. став 3.
Бирач може својим потписом подржати изборну листу само једног предлагача. Сваки потпис из ст. 1. овог члана мора бити оверен код јавног бележника, или у општинској, односно градској управи, а у градовима и општинама за које нису именовани јавни бележници у основном суду, судској јединици, пријемној канцеларији основног суда или општинској односно градској управи.
Члан 44. став 2. тачка 7.
У складу са овим законом оверени на посебном обрасцу, потписи бирача који су подржали одређену изборну листу.
Одредба Закона о локалним изборима поводом које се иницијатива предлаже и тражи покретање поступка за оцену уставности и законитости гласи:
Члан 23. став 3.
Потпис којим бирач подржава изборну листу мора бити оверен код јавног бележника, или у општинској, односно градској управи, а у градовима и општинама за које нису именовани јавни бележници, у основном суду, судској јединици, пријемној канцеларији основног суда или општинској односно градској управи.
Оспореним члановима наведених закона дошло је до измена изборног законодавства после расписивања избора, што мора бити предмет оцене Уставног суда. Правила о изборима морају се консензуално доносити. На једнак начин морају да партиципирају и владајућа партија или коалиција и опозиција. Изборни закони се штите тако што се усвајају квалификованом већином у парламенту где ће се и гласови опозиције узимати у обзир. Друго правило је да се промене у изборним законима не могу усвајати у години избора и одмах ступити на снагу. У сагласности са владавином права као једним од кључних начела Устава је да се изборни закони могу усвајати у изборној години, али ступају на снагу за наредне изборе. Одредбом члана 3 Устава је дефинисано шта се подразумева под владавином права: „Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима. Владавина права се остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону“.
Једини, Уставом оправдан разлог, за промену изборног законодавства јесте да изборни услови буду унапред познати, јасно формулисани и да сви учесници у изборима имају равноправан статус и подједнаке могућности. Правила не смеју да се мењају након што је процес почео. Супротно је владавини права, о чему говоре цитиране одредбе члана 3 ст. 1. Устава РС којим је прописано да је владавина права основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима, да се од момента расписивања па до момента одржавања избора било шта мења у изборним правилима, независно од тога шта је предмет промена. Уколико се у току изборног процеса мења изборно законодавство повређено је начело правне сигурности.
Чињеница је да је један број изборних листа које су прикупиле и предале потписе пре увођења ванредног стања у Србији због пандемије нове заразне болести имао могућност да своје потписе овере само код нотара или пред судовима тамо где нема нотара. Изменом напред оспорених чланова по окончању ванредног стања, а у сред изборног процеса, изборним листама је дата могућност да потписе оверавају и у општинским управама, чиме је олакшан процес прикупљања потписа за оверу изборних листа, која измена закона је учињена без јавне расправе и какву промену нико није могао да предвиди. Поступило се супротно одредбама члана 21 Устава којом је прецизирана забрана дискриминације: „Пред Уставом и законом сви су једнаки. Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације. Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, …“.
Наведеним деловањем се поступило супротно одредбама члана 52 Устава којом је прецизирано изборно право: „Сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да буде биран. Изборно право је опште и једнако, избори су слободни и непосредни, а гласање је тајно и лично. Изборно право ужива правну заштиту у складу са законом“.
Такође: „Правни поредак Републике Србије је јединствен. Устав је највиши правни акт Републике Србије. Сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом“. Долазимо до јасног закључка да се доношењем наведених измена закона у току изборног процеса поступило супротно одредби члана 194 Устава.
Поред наведеног предлагач предлаже Уставном суду да у складу са одредбом члана 168 став 4 Устава, до доношења коначне одлуке и под условима одређеним законом, обустави извршење свих одредби чланова закона чија уставност и законитост оцењује. У прилог наведеном говори и одредба члана 56 Закона о Уставном суду којим је прецизирано: „Уставни суд може у току поступка, до доношења коначне одлуке, обуставити извршење појединачног акта или радње која је предузета на основу општег акта чија се уставност или законитост оцењује, ако би њиховим извршавањем могле наступити неотклоњиве штетне последице“.
Прописи о изборима, у које спадају и нападане одредбе Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима, нису биле предвидив, конзистентан, поуздан и стабилан правни оквир који испуњава основне критеријуме за легалност избора, што је важна претпоставка слободних, фер и демократских избора.
На основу свега изнетог, подносилац иницијативе предлаже да Уставни суд, након спроведеног поступка, у складу са одредбом члана 46 став 1 и члана 59 Закона о Уставном суду донесе
РЕШЕЊЕ
којим се покреће поступак за утврђивање неуставности, незаконитости или несагласности одредбе члана 43. става 3. и члана 44. става 2. тачка 7. Закона о избору народних посланика, као и одредбе члана 23. став 3. Закона о локалним изборима (Сл. Гласник, 68/20) са Уставом у смислу члана 3, члана 21, члана 52, члана 196 и члана 194, те да у складу са одредбом члана 59 Закона о Уставном суду одреди начин отклањања последица које су настале услед примене општег акта који није у сагласности са Уставом или законом, односно да Уставни суд утврди ништавност целокупног изборног процеса и резултата избора на свим нивоима, како је исти спроведен у складу са изменама Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима које су донесене у току већ започетог изборног процеса.
У Београду, 20. јула 2020. године,
У име Српског покрета Двери,
Бошко Обрадовић,
председник Српског покрета Двери