Никола Селаковић је гарант наставка антиуставне политике у циљу потписивања свеобухватног споразума Београда и Приштине 

      Будући министар спољних послова се доказао и своје министарско место заслужио као верни следбеник и гласноговорник Вучићеве погубне политике по питању Косова и Метохије, оправдавајући сваки погрешан потез актуелног председника и улазећи у конфликт са много већим ауторитетима у друштву који су се успротивили њиховим, по Србију штетним, политичким потезима.

Никола Селаковић је у време потписивања Бриселског споразума 2013. године био министар правде, који је убеђивао стручну јавност да је Бриселски споразум политички акт и да Уставни суд на основу тога не може да оцењује тај потез власти. Иако су се многе његове искусније и старије колеге, као нпр. професор Правног факултета и академик Коста Чавошки јавно успротивиле потписивању овог споразума, оценивши га као антиуставни акт, Селаковић  и већина судија Уставног суда нису мислили тако. Уставни суд је у децембру 2014. године, по налогу извршне власти, одбио да оцени уставност Бриселског споразума, правдајући своју одлуку тиме да је то политичко, а не правно питање?!

Након тога је Селаковић, као генерални секретар председника Србије, од октобра 2017. године учествовао у серији пропалих округлих столова под називом „Унутрашњи дијалог о Косову и Метохији“ где је заједно са Марком Ђурићем неуспешно покушавао да убеди познате друштвене раднике, да је „разграничење“ Косова и Метохије, као „генијални“ предлог Александра Вучића, једино и најбоље  решење за Србију и Србе који живе у јужној српској покрајини.

Поред тога, Никола Селаковић је због покушаја наметања приче о „разграничењу“ улазио у сукобе са надлежним архијерејима Српске православне цркве и чуварима светиња Косова и Метохије, егзархом Пећког трона митрополитом Амфилохијем и епископом косово-метохијским Теодосијем. Будући министар спољних послова је митрополита Амфилохија чак прозивао да се бави „враџбинама“ јер се јавно успротивио Вучићевој косовској политици.

Из свега наведеног изводимо закључак да реч првенствено о партијском послушнику који је Устав и законе Републике Србије бацио у други план, да би сачувао своје политичке привилегије.

На основу Селаковићевог досадашњег политичког рада, ми не можемо очекивати од њега да поштује преамбулу Устава Републике Србије у циљу територијалног интегритета Србије, да инсистира на поштовању и строгом спровођењу правно обавезујуће Резолуције 1244 СБ УН на међународним форумима и да тражи повратак српских безбедносних снага на КиМ као једине гаранције заштите живота наших сународника.

Пошто се у јавности, својом театралном фолклорним спољашњошћу, представља као велика Србенда, ево му још једне прилике да се искупи за своја досадашња (не)дела и општи народни интерес стави изнад интереса своје пролазне партије.
 

мр Иван Костић
Потпредседник Двери