Директор ЈП „Војводина воде“ Срђан Кружевић изјавио је да је садња 5000 садница багрема код Великог Бачког канала, у околини Куле, само почетак планиране акције пошумљавања у Војводини око 170 000 садница на 80 000 хектара земљишта, највише у околини Великог Бачког канала у Црвенки, Врбасу, Сомбору и Новом Саду.
Свакако треба похвалити ову акцију која је уследила после низа критика и протеста грађана да се сачува и оно мало зеленила у Војводини, која спада у најмање пошумљено подручје у Европи (испод 6%, док је у Европи доња граница 15%). Ипак, и поред тога, потреба Кружевића да јефтиним популизмом промовише своју акцију кроз изјаву да би било лепо да се деца поред канала уз цвеће и дрвеће уче екологији, делује дегутантно. „Војводина воде“ и њен директор би требало прво да се позабаве спашавањем истог канала од његових загађивача. НН загађивач је, пре годину и по дана, извршио велики помор рибе испуштањем отровних материја у канал, где је уништено на тоне рибе, а „Војводина воде“, на челу са претходним директором, нису учиниле ништа да се риба спасе дотоком чисте воде у канал, што је била њихова надлежност. На проналажењу кривца (против кога су Двери поднеле кривичну пријаву) и његовом драстичном кажњавању и кривичном одговорношћу, а што су „Војводина воде“ морале учинити у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за урбанизам и заштиту животне средине, до данас није ништа урађено. Пошто се директору Кружевићу тренутно свиђа слика деце која трчкарају и саде дрвеће поред Великог Бачког канала и уче се тако екологији (што јесте лепа слика у теорији и добра је за популизам) интересантно би било у стварности видети лица те деце када би у каналу угледала на тоне мртве рибе. Да, то би била права школа у природи – како је не треба чувати.
Такође је интересантно упитати како ће нека друга деца срећно трчкарати у природи поред сад већ полудевастиране Багремаре – шуме код Бачке Паланке и поново садити дрвеће? Када посечете неколико хектара 50-годишњег старог дрвећа, нема ту еко система још најмање 10 година.
Крпљењем рупа привидном садњом и јефтиним популизмом, са једне стране, а сечом дрвећа и непошумљавањем, са друге стране (Србобран и Темерин су испод 1 промила по пошумљавању), јасно показујете неискреност намере.
Како је за искрене намере потребна промена целог система, односно начина на који управљате „Војводина водама“, а као што и „Војводина шуме“ раде по истом обрасцу, јасно је да добра намера не постоји. Јавна предузећа у покрајинској администрацији служе за партијска удомљавања већ више од 20 година,по систему поделе колача – „ово је моје власништво и ја ту запошљавам.“ Док их грађани финансирају из својих џепова, они, као верне слуге власти и њима блиских тајкуна и инвеститора, раде искључиво по партијском диктату и личном интересу.
Ивана Стојановић
Председник ПО Двери за Војводину