Јасно је да Србија убрзано постаје мека за прљаве технологије. Сумњиви договори власти са „Рио Тинтом“, продаја плодног земљишта наше прелепе земље за прљаве технологије које у Европи више нико неће – постаје наша реалност. Сва економска рачуница кроз запошљавaње радника коју Влада Србије износи као адут не може бити у крајњем исходу никако повољна ни по здравље популације али ни по развој домаће пољопривреде.
Војвођанска плодна земља се тако буквално поклања страним инвеститорима за прљаве технологије зарад неког виртуалног запошљавања радника и привредног раста, што је нарочито је то видљиво у случају кинеске фабрике „Линглонг“ у Зрењанину и јапанске „Тојо тајерс“ у Инђији.
Лонг Линг је тако добио на поклон од Србије 130 хектара обрадивог земљишта у вредности од 11,9 милиона евра, потом им је дато још 75,8 милиона евра додатне финансијске помоћи, а експресно им је издато и 10 грађевинских дозвола за помоћне објекте. При томе, у мору добијених дозвола „поткрао се и сам погон“ и то без икакве студије о изводљивости и утицаја на животну средину. Кинеска компанија „Шандонг Линглонг“ је тако почела изградњу фабрике гума без студије о изводљивости због чега се држави жалио и Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину, али без ефеката. Ова огромна фабрика ће производити преко 35.000 комада гума дневно, док са друге стране Зрењанин ионако већ дуже време спада у најзагађеније градове у земљи, а већ 15 година у 21. веку нема пијаћу воду. Поред тога, на само два километра од фабрике налази се природни резерват Царска бара, једно од највећих станишта птица.
Пре неки дан кренула је и градња фабрике „Тојо тајерс“ која припада моћној Мицубиши корпорацији, а наша држава је и поред тога осетила неодољиву потребу да јој поклони 637.455 квадратних метара плодног земљишта вредности око 3 милиона евра, као и додатних 41 милион евра помоћи за изградњу и опремање фабрике, што укупно износи око 44 милиона евра.
У Зрењанину су током прошле и ове године грађанска удружења водила битке за заштиту животне средине и макар узбунила јавност, док је отварање фабрике „Тојо тајерс“ у Инђији, нажалост, прошло у тишини. Подсећамо да гумарска индустрија спада у најпрљавије технологије и није чудо што су представници власти онемогућили јавну расправу о овој инвестицији у Зрењанину заказавши је за време пандемије, док у још увек еколошки успаваној Инђији за сад све иде глатко.
Укидањем зеленог динара 2015. године, када су средства за загађење животне средине ипак плански трошена кроз Зелени фонд, а на локалном нивоу кроз буџетски фонд за заштиту животне средине, све се додатно погоршало у области екологије. Како је тај приход отишао у парафискалне воде, по новим уредбама Владе Србије, великим загађивачима се сад, због система уравниловке, још више исплати да наставе са загађивањем јер плаћају много мање него раније, док се обавеза плаћања проширила само на већи број корисника чак и на оне које не загађују, а мера загађења по загађивачу се не рачуна.
Саму Покрајинску администрацију не занимају могуће катастрофалне последице које по здравље грађана и природну средину у Војводини може изазвати градња ове две фабрике. Док нам плодне оранице полако нестају даровним уговорима Владе Србије према страним инвеститорима, грађане нико ништа и не пита о томе а већина њих је још увек и недовољно информисана и не зна да ће последице овакве погубне стихијске политике Владе Србије и њене покрајинске испоставе на крају платити они сами својим здрављем, новцем и загађеном природном средином.
Двери се у свом Прогласу „Промена система – сигурност за све“ кроз зелени патриотизам боре за много веће директно одлучивање грађана, али и за много већу одговорност и лустрацију свих политичких чинилаца који од Србије прете да направе ђубриште Европе.
Председник ПО Двери за Војводину