Поштовани читаоци,

У даљем тексту вам преносимо цео говор председника Двери Бошка Обрадовића са конференције за новинаре на којој је објавио прекид штрајка глађу.

     Бошко Обрадовић: „Након консултација које смо обавили са уваженим колегама, народним посланицима, др Драганом Весовићем и Маријом Јањушевић, колега, народни посланик, Иван Костић и ја одлучили смо да од овога тренутка прекинемо штрајк глађу на један достојанствен начин како смо га и почели. И да овде свима вама изразимо своје мишљење због чека смо донели ову одлуку.

     Пре свега, желим да подсетим да сам у овај штрајк глађу ушао солидаришући се са колегом, народним послаником, Миладином Шеварлићем и његовим вапајем да Народна скупштина Републике Србије на разматрање стави тему Косова и Метохије у функцији поштовања Устава и очувања Косова и Метохије у саставу Србије, управо на бази Устава и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Сматрао сам, да као његов млађи колега са којим сам заједнички изабран на истој изборној листи пре четири године, не могу да прођем поред човека у годинама који има и одређене здравствене проблеме, а који је спреман да ризикује своје здравље и свој живот зарад једне принципијелне и државотворне теме. Тако и данас након пуних једанаест дана штрајка глађу или, како га ми зовемо и како смо га доживели, строгог поста, сматрам да у овом тренутку треба да прекинемо штрајк глађу са јасном поруком да смо урадили све што је било до нас да скренемо пажњу домаће и међународне јавности на проблеме у којим се Србија налази, пре свега, на недемократски карактер актуелне власти. Подсетићу вас да се нас четворо налазимо на крају четворогодишњег посланичког мандата. Ако се сећате да бисмо уопште постали народни посланици у Републичком парламенту на основу гласова које смо добили на изборима, морали смо исто тако да проведемо неколико ноћи у Републичкој изборној комисији бранећи постигнуте резултате од изборне крађе актуелне власти. И тада смо четири дана провели у подруму Народне скупштине поред Републичке изборне комисије бранећи демократију, Устав и изборну вољу грађана. Сам наш улазак у Народну скупштину био је обележен бунтом, одбраном Устава и демократије и као што видите пуне четири године траје иста наша борба. Стицајем необичних околности овај наш посланички мандат завршава се исто једним таквим затварањем овде на степеништу Народне скупштине Републике Србије и у посланичку канцеларију са строгим постом и штрајком глађу, опет бранећи Устав, демократију и елементарне демократске вредности у нашем друштву које су овде константно угрожене последњих осам година колико имамо ову власт. Заиста је то „лајт мотив“ нашег посланичког мандата за ове четири године – одбрана Устава, одбрана демократских вредности и одбрана Косова и Метохије у саставу Србије уз нашу константну борбу против криминала и корупције у врху власти и жељу да се дође до неселективног рада тужилаштва и судства и две ствари, које смо додатно истакли у нашим захтевима, а на којима је посебно инсистирамо колега Иван Костић, још као председник Одбора за Србе у региону и расејању, а то је заштита свих Срба који живе ван Србије и слобода медија, која се ових дана поново нашла у епицентру друштвене пажње са оним заиста срамним и нечасним саопштењем без потписа РТС-а.

     Желим, пре свега, да вам истакнем да смо и колега Иван Костић и ја здравствено веома добро. Да смо јутрос имали посету изабраног нашег духовника, односно свештеника и да смо се причестили на крају овога нашег строгог поста од једанаест дана. Сматрамо да све ово што смо овде радили ће, уз Божју помоћ, бити и на наше духовно и телесно здравље. Свако ко је икада у животу постио, посебно они који су мало строжије постили, знају да ово није никакав ненормалан или посебан напор који се не може издржати. Без хране се може, не може се без слободе. Оно што смо ми овде урадили, пре свега, покушавајући себе да смиримо и себе да посматрамо и анализирамо, а онда и да на један људски, хришћански и демократски начин апелујемо на домаћу и међународну јавност, па и на нашу власт да се уразуми и да се окрене дијалогу, био је управо тај покушај да на овај начин пробамо да се нешто коначно промени у нашем друштву и држави. Били смо заиста искрени у томе, без било каквог глуматања, без било каквог фолирања и без било чега што би на било који непоштен начин окрунило ову нашу личну жртву. Ми сматрамо да без личне жртве нема победе и да без личне жртве не можете ни бити политичар, нити претендовати да предводите свој народ. Саопштењима, твитовима и великим речима се не може пуно учинити, потребна је лична жртва и потребан је пример да би грађани заиста поверовали да ви верујете у то што причате и да сте спремни за то да поднесете и одређену жртву.

     Свих ових дана добили смо огроман број порука од најближе родбине, сећате се и писма Срба са Косова и Метохије, које изузетно ценимо, позив неколико изузетно угледних и утицајним епископа СПЦ, до чијег мишљења нам је изузетно стало, наравно писмо истакнутих српских интелектуалаца и што је посебно за нас било емотивно, велики број грађана Србије и Београда који су се овде окупљали и из дана у дан све више нам поручивали да прекинемо штрајк глађу и да не вреди то што радимо и да не треба да жртвујемо своје здравље, јер ова власт нема разумевања и неће разумети то што јој поручујемо. Све ове дане смо на неки начин одолевали свим тим молбама, притисцима и добрим намерама свих заиста добронамерних људи и сматрали смо да је сваки дан шанса да се нешто у Србији, заиста, промени. Осећамо се здравствено врло добро и сигуран сам да би ово све могло још увек да се настави и да би сваки нови дан значио да се ова наша реч и захтеви чују што више у домаћој и међународној јавности упркос режимским цензурама и свему оном што смо овде доживели за једанаест дана од стране режимских медија. Међутим, нешто што је код мене лично преломило јесте позив од стране породице, који је учестао у току јучерашњег дана, вечери и јутра, а заиста морам да се захвалим породици која је имала велико разумевање претходних дана за ово што радимо, без обзира колико им је било тешко. Оно што сам последње чуо је да је породица озбиљно узнемирена и да би сваки наш наставак штрајка глађу тада већ почео да наноси бол и проблем нашим најближима. То је граница преко које нисмо желели да пређемо и сигурно да се ова наша борба може наставити и другим средствима и да та одлука донета, пре свега, да би наше породице нашле мир. Желим да вам кажем да мислим да смо ми заиста пуно постигли за ових једанаест дана. Да, пре свега, разоткријемо политички систем у ком ми живимо и власт која влада. Показали смо да ова власт нема апсолутно никаквог разумевања за другачије мишљење. Да ова власт не жели да разговара са онима који другачије мисле. Да ова власт ову политичку и уставну кризу, која је свакога дана све већа и све опаснија по будућност Србије, не жели да решава дијалогом и то је нажалост трагично сазнање које смо научили сви заједно за ових једанаест дана. Такође смо могли да видимо колика је неслобода медија у Србији и посебно колико је јавни медијски сервис РТС стављен у функцију личног режима Александра Вучића. То огољење РТС-а до крајњих граница једног невероватног интелектуалног, медијског, моралног пада руководиоца РТС-а јесте можда и најдраматичније искуство које смо сви заједно доживели за ових једанаест дана штрајка глађу. Ово је могла да чује и читава међународна јавност. Сада ће и они моћи да размисле кога подржавају у Србији. Да подржавају једног недемократу, диктатора, личност која не уме да разговара са нама, који другачије мисле, и која је цена те подршке. Да ли сви ти многобројни дилови који постоје између различитих држава света и њихових политичара и са Истока и са Запада са председником Србије, Александром Вучићем, заиста треба да постоје по цену да Србија изгуби слободу, сигурност, правду, демократију и Устав? Ко су онда нама прави пријатељи ако у оваквој ситуацији, када Србија страда под владајућим режимом стају на страну ове диктатуре? Све то се на неки начин разоткрије и тек ће се разоткрити у народном периоду и сигуран сам да је овај штрајк глађу, као политички инструмент, свакако свему томе допринео.

     На крају има још једна важна ствар која долази из нашег духовног и интелектуалног строгог поста од једанаест дана. Имали смо довољно времена да размислимо о себи, о свему што смо до сада радили као политичари, о СП Двери, о нашој политици, о нашем јавном  медијском наступу и нашим активности из прошлости и, наравно, из будућности. То самопосматрање и духовно и политичком, мислим да је било веома драгоцено и да као главну поруку из овог периода носим следеће – СП Двери на српској политичкој сцени више не сме да дозволи да буде фактор подела. СП Двери у будућности треба да буде фактор сабирања грађана Србије, универзалних вредности које смо истакли у наших пет захтева. Наших пет захтева одбране Устава, пре свега, очувања Косова и Метохије у саставу Србије, правне државе и владавине закона, неселективног рада тужилаштва и судова, заштите свих Срба у региони у расејању и улоге државе Србије као матице свих Срба ван Србије, слободе медија на првом месту, да бисмо уопште имали било какву нормалну дебату и нормално друштво и слободних и поштених избора, без којих се ништа у Србији неће променити, само ће нам бити још горе, јер су лажни и недемократски избори заправо отров који трује комплетни друштвено-политички организам – јесу ставке које ћемо ми наставити да проносимо кроз Србију након завршетка наше мисије овде. Наших пет захтева су надрасли Двери и нас лично као народне посланике, некако се у ових пет штрајкачких захтева свело све оно што данас народ мисли, што демократска Србија мисли, што уставобранитељска Србија мисли и мислим да се из овог нашег чина, личног протеста и побуне, мирног и ненасилног, рађа нови уставобранитељски покрет коме ћемо посветити нашу будућу политичку активност. После неког разумног кратког одмора и опоравка, верујем да ћемо приступити изради политичког манифеста којим ћемо позвати све грађане Р. Србије на одбрану Устава, на одбрану демократије, на очувања Косова и Метохије у саставу Србије, на борбу против криминала и корупције у врху власти и, наравно, на одбрану слободе медија и демократских избора у Србији. Од овог тренутка настављамо активну бојкот кампању и потврђујемо своју решеност да ћемо бојкотовати изборе на свим нивоима 21. јуна, јер су они недемократски, здравствено небезбедни и противуставни. Оно што нас посебно узнемирава је ћутање највишим правосудних институција државе Србије. Већ је ко зна који дан како се не оглашава Уставни суд Србије и како ћути Управни суд, а они имају на свом столу наше иницијативе о оцењивању уставности наставка изборног процеса, који је апсолутно противуставан. Ми смо једина земља у Европи у овом тренутку, која у сред пандемије, наставља избори процес, док је више од педесет земаља широм света одложило изборне активности. У том смислу, рачунајте да од овог тренутка нас слоган „Слобода, сигурност и правда за све!“ постаје наша нова кампања која ће обићи читаву Србију и да ће ових пет штрајкачких захтева бити политички манифест за формирање широког уставобранитељског покрета, који ће, ја сам потпуно уверен, одбранити демократију у Србији. Апсолутно смо против организовања избора 21. јуна. Апсолутно ћемо бојкотовати на свим нивоима, ако тада буду одржани, али позивамо све колеге из опозиције да наставимо активну бојкот кампању и нашу заједничку борбу за одлагање избора 21. јуна, као и за омогућавање услова за слободне и поштене изборе у неком другом термину, на које онда, као уједињена српска опозиција, и треба да изађемо и победимо ову заиста, да не користим више тешке речи и непримерене реченице, јер сматрам да је то иза нас, али једну недемократску и све тоталитарнију власт која мисли да може на силу да влада грађанима Србије злоупотребљавајући све институције и практично на дневном нивоу вређајући интелигенцију и здрав разум грађана Србије. Ми сматрамо да ће под ових слоганом „Слобода, сигурност и правда за све!“ моћи да се окупи читава демократска Србија и да ће то бити нови уставобранитељски покрет, који ће успети у једном континуитету бојкот кампање, не само да одложи изборе 21. јуна, свакако да их бојкотује и да након тога доведе у питање власт која је дошла у уставну кризу и константно крши Устав и која мора да оконча своју владавину, јер је заиста превршило све мере и све границе.

     Захваљујем се свима који су нам пружили подршку за ових једанаест дана штрајка глађу, почевши од ових дивних људи који раде у здању Народне скупштине, свих припадника МУП-а који су били више него коректни, изузетно великог броја грађана који су сам нама проводили читав дан од седам ујутру, до касних ноћних сати, сви који су нам упутили поруке преко друштвених мрежа или на било који други начин, сви који су разумели нашу личну жртву, јер ово је била мала лична жртва са наше стране с обзиром да је нама строги пост нешто што може да нам буде на корист, и духовну и телесну, већ што су подржавали људску, демократску у хришћанску емоцију која се рађала овде испред Дома Народне скупштине, да ову атмосферу грађанског рата и овај опасан сценарио, који власт води Србију у будућности, превазиђемо на један нормалан начин и да изађемо на пут нормализације политичких прилика. Ја сам дубоко уверен да до тога мора доћи, да је овај наш начин прави начин и да ћемо остати верни овом начину борбе и у будућности, јер сам сигуран да грађани ово одлично разумеју и сви они који су били са нама свих ових једанаест дана су капитал за демократске промене у Србији. Када су нам говорили да све што радимо не вреди и да узалуд ризикујемо своје здравље, да нас неће чути ни власт, нити било ко други и да нема за кога жртвовати се данас у Србији, на крају желим да поручим да сам кроз ово ново једанаестодневно искуство изнова се уверио да итекако има за кога жртвовати се у српском народу и међу грађанима Србије. Овде је био, пре свега, велики број наших политичких неистомишљеника, који су нам пружали подршку, желим да се посебно захвалим тим људима који су реаговали срцем, а не политичким разумом или интересима. Све то нам говори да СП Двери у наступајућем периоду може да буде фактор јединства, сабирања и одлучне одбране Устава и демократије у нашем друштву и држави. То ће бити наша мисија са слоганом који остаје и са кампањом која се од данас наставља под називом

„Слобода, сигурност и правда за све!“