Srpski pokret Dveri već nekoliko godina tvrdi da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) dugoročno stvara ozbiljan problem za srpsku prehrambenu industriju i da bi raskidanje ovog sporazuma, dovelo do reda na srpskom tržištu hrane, ekonomski osnažilo naše proizvođače i preorijentisalo naše izvoznike ka novim alternativnim tržištima i osiguralo prehrambenu i zdravstvenu bezbednost stanovništva.
Iako Srbija trenutno najviše naših prehrambenih proizvoda izvozi u zemlje EU, dugoročno gledano, mi ćemo naše tržište pokloniti na tacni
proizvođačima iz EU i na taj način ugušiti naše privrednike i poljoprivrednike, finansijski nedovoljno jake da se izbore sa stranim kompanijama na tzv. “slobodnom tržištu“ .
Bez obzira na to, Vlada Srbije gleda da svaki član SSP-a ispunjava, dok Hrvatska kao članica EU nema nikakvu međunarodno-pravnu obavezu da poštuje ovaj dokument.
Ovaj dokument je izgleda jedino obavezujući za srpske političare na vlasti, koji dosledno ispunjavaju zahteve iz Brisela, iako ti zahtevi skoro uvek imaju štetne posledice po našu privredu, kao što je odredba iz ovog dokumenta o prodaji poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima koja stupa na snagu za nešto manje od mesec dana.
Poslednji primer hrvatske fitosanitarne inspekcije, pokazuje koliko ni evropski sporazumi za Hrvatsku nemaju značaj, kada su ti sporazumi u suprotnosti sa interesima njihovih proizvođača voća i povrća.
Naime, hrvatska je za 22 puta povećala taksu za kontrolu uvoza voća i povrća iz Srbije i tako dodatno opteretila sa novim troškovima sve naše izvoznike, što je suprotno članu 36. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Ko garantuje da i druge zemlje Evropske Unije neće uvesti nove namete na srpske izvoznike, kada im bude ugroženo njihovo tržište i funkcionisanje domaćih privrednika?
Očigledno je da Srbija u očima Brisela deo paketa zemalja ”Treće Evrope” za koju se primenjuju drugačija pravila, a ta pravila glase: ”biće onako kako Briselu odgovara”. Slično onom ”uputstvu” za zaposlene: ”Pravilo br.1: Šef je uvek u pravu. Pravilo br.2: Kad šef nije u pravu, primeniti Pravilo br.1.”