У оквиру правне одговорности најпре бих говорила о Закону о лустрацији као ефикасном филтеру који се заснива на принципу да се на основу закона формира одређени државни орган (комисија, одбор, тужилац) који ће једноставно да провери да  ли су државни функционери који су вршили најважније функције кршили људска права, злоупотребљавали функцију и огрешили се о Устав и закон.

     Лустрација није лов на политичке неистомишљенике нити било какав реваншизам како врло често кроз своје наступе спинују они који сада имају контролу над системом и управо они који не желе промену система. Лустрација је вид увођења политичке одговорности о чему говоре искуства многих земаља које су успешно спровеле поступак лустрације. Земље које су успеле да спроведу лустрацију, успеле су да реформишу систем, успеле су да одвоје државу од партије на власти и оне су данас економски најразвијеније, демократске државе, тамо су плате највеће, а незапосленост најмања. Лустрација је предуслов да земља буде демократска, а то је предуслов да земља буде правна, а то је опет предуслов да постоји ефикасно тржиште и одговорна социјална политика.

Зашто је потребна промена система? Зато што ми морамо да одстранимо из система људе са високих функција, оне који се баве корупцијом и криминалним активностима. Закон о лустрацији има много модела, много је примера земаља  које су спровеле лустрацију. Поменућу само неке: Румунија, Чешка, Пољска, Бугарска, Немачка.

Србија, за разлику од свих ових земаља, има једну карактеристику коју морам да истакнем. То је што су једни исти људи, једне исте породице, вршиле власт претходних 30 година. У том смислу, није тешко прикупити информације ко су људи који су кршили људска права, на којим позицијама су се налазили, а на којим позицијама су сада. Цела Србија зна кo су ти људи.

Да би дошло до сигурне владавине права потребни су нови механизми за коначно остварење правде. На првом месту то мора бити одговорност јавних функционера за кршење закона, проневере, прање новца, корупцију. Ми смо као друштво огрезли у криминал и корупцију, и у том правцу Двери ће предложити увођење кривичног дела незаконито богаћење којим ће се гонити случајеви корупције и којим ће се гонити сви функционери и блиска им лица која  си увећала своју имовину у кратком времену незаконитим радњама. Тиме неће нестати корупција, неће нестати пљачке, али ће је ово дело учинити мање привлачном за све који на брзину желе да стекну богатство. Код овог дела, поред затворске казне и одузимања незаконито стечене имовине и забране вршења позива, делатности и дужности, мора постојати и висока новчана казна као вид надокнаде и држави и грађанима, који часно и поштено зарађују. Поред увођења овог дела, предложићемо и нови закон о унакрсном испитивању порекла имовине.

Овде бих истакла неизбежну везу између лустрације и незаконитог богаћења, Двери неће одустати од лустрације којом би се утемељио нови вид политичке одговорности и који значи да политиком не смеју да се баве људи који су на било који начин учествовали у кршењу закона. Лустрација решава проблем корумпираног система у коме деценијама делује иста корумпирана структура политичара и високих функционера. Лустрација није и не сме бити неконтролисана освета над политичким неистомишљеницима, већ одговорност за кршење закона и јасна разлика између старог и новог система и политичког уређења.

На крају, али не мања важна је и тема преиспитивања свих диплома и доктората у јавном сектору и отпуштање  лица са лажним дипломама и звањима. У вези с тим је и преиспитивање акредитација, одузимање истих и забрана рада лажних факултета који продају дипломе и звања.

За крај, позивам сваког појединца да својим личним поступањем допринесе у развоју идеје о промени система, промене система у коме је фокус на враћање демократије у оквир владавине права и Уставa.

 

адв. Маја Митић

Члан Председништва Двери и председник Савета Двери за уставна питања, правду и законодавство