У суботу, 15-тог фебруара, широм Србије, појавило се низ есеја, саопштења и реакција инспирисаних писањем дневних, режимских таблоида. Неки од њих писани су врло емотивно и инспиративно, у духу школских састава врло надарених основаца. Проблем са овим есејима, између осталог је, што су препуни неистина преписаних из дневних таблоида, дакле из потпуно непоузданих извора. Да су заиста у питању школски састави могли би и да не замеримо, али будући да су потписани од стране једне озбиљне политичке странке, њених одбора и истакнутих функционера, као члан Председништва Српског покретa Двери дужна сам да укажем на све лажи, обмане, лажно моралисање и лицемерне ставове изнете у овим „саопштењима”.
Пре свега, оно што је најбитније је да Сибин Вукадиновић, којег напредњачки одбори и функционери називају „чланом Двери и човеком од поверења Бошка Обрадовића”, већ више од годину дана није члан Српског покрета Двери и нема апсолутно никакве везе са Дверима.
Као да није довољно повезивање ове објаве, која је за сваку осуду, са Бошком Обрадовићем, већ се иде толико далеко да се у неким од саопштења у првом лицу множине говори о повређеним осећањима свих чланова, симпатизера, гласача СНС-а, сугеришући ваљда да сви они, осим што размишљају исто, имају заправо и иста осећања. Ако је то тачно, једино осећање које би могло да буде заједничко свим члановима СНС-а је стид. Стид због тога што су чланови странке чији функционери сексуално напаствују своје запослене, убијају жене на наплатним рампама, шверцују оружје, узгајају марихуану, вређају новинарке, шаљу своје батинаше да пале куће новинарима, пребијају политичке неистомишљенике, и тако даље, и тако даље… А онда, притиснути ваљда стидом што се ниједном нису огласили, нити осудили било који чин насиља из сопствених редова, напредњаци широм Србије се утркују ко ће се први огласити на сваки измишљени, таблоидни текст који се бави наводним насилним или криминалним понашањем њихових неистомишљеника.
Позивам све „потрешене“ напредњаке да буду доследни, а не лицемерни, и да, како сами кажу “дигну глас против изопачености и насиља”, не само оног измишљеног у главама Бебе Поповића и Драгана Ј. Вучићевића, већ и оног реалног, које чине заштићени функционери СНС-а, попут Милутина Јеличића Јутке, Братислава Гашића, Драгољуба Симоновића из Гроцке, Зорана Бабића, Небојше и Бранка Стефановића…
Маја Митић
Члан Председништва Двери и председник Правног савета