Један од циљева тачке 2. Прогласа Двери који носи назив „Правна одговорност“ је да се грађанима приближи значај независног правосуђа и његова улога. Приметно је да последњих 10-ак година постоји негативна кампања против правосуђа и приметан је утицај извршне власти. Наиме, овим Прогласом позивамо цивилно друштво, академску заједницу, професионална удружења да, заједно са нама, осмисле начин којим ће се вратити поверење грађана у правосуђе и показати да је правично суђење могуће само у независном правосудном систему, а не у овом постојећем који се налази под старатељством извршне власти.
У правцу стварања независног правосуђа постављамо тезе о којима желимо да покренемо дебату. Најпре, потребно је обезбедити што транспарентнији поступак избора судија, да се избор судија не одвија далеко од очију јавности, неопходно је увести јавне разговоре са кандидатима за највише правосудне функције (нпр. путем тв преноса када овлашћени предлагач неће моћи да провуче своје кандидате изван видокруга јавности), затим, како унапредити уставне одредбе о избору и разрешењу носилаца правосудних функција, а још једна од теза за дебату је и увођење института пробног мандата за судије и тужиоце. Сви ови предлози су у правцу да учесници у правосудном систему буду непоткупљиви, морално беспрекорни људи, а не послушници без моралног интегритета, јер такви људи нису савезници правде, већ савезници политичких моћника, како садашњих, тако и потоњих.
Када већ помињем савезнике, једна од првих ствари које сам научила је да је тужилац савезник грађана. А када прочитате изјаву за медије од пре пар дана Републичког јавног тужиоца (РЈТ) вама је јасно са се на тужилаштво као савезника не може рачунати. Управо долазимо до питања као и сам назив тачке Прогласа говори, до питања правне одговорности, а у овом случају одговорности тужилаштва.
Тужилаштво треба да буде брана криминалу, корупцији и непоштовању закона, међутим утицајем политичких моћника та брана је уклоњена.
Дубоког сам уверења, да начином на који је РЈТ иступила у јавност и огласила се ненадлежном за све афере, пљачке, кривичне поступке и случајеве који потресају наше друштво, само је таквим иступом у јавност допринела слици да се грађани са пуним правом питају где су тужиоци, зашто не раде свој посао, шта је тужилаштво и чиме се оно бави? Истина је да тужиоци нису слободни да раде свој посао због политичког утицаја и како потреба за радом тужилаштва у друштву постаје већа, тужилаштво постаје тише, неприметније, нигде га нема. Моје дубоко правничко уверење ми говори да РЈТ не користи права која су јој дата Уставом, не користи право да руководи радом тужилаштва, не користи право да устроји структуру, не користи право да спроводи политику кривичног прогона. Али постоји у Уставу једно друго право које једино користи РТЈ. А то је да за свој рад РЈТ одговара само и једино Скупштини. Влада га предлаже, Скупштина бира. То није добро решење.
Јавност треба да буде свесна да је систем тако устројен да је РЈТ једна од најутицајнијих фигура у држави. Управо овако устројен систем даје у руке моћ једном човеку, у овом случају жени. То није добро. И управо се потврђује наша кровна порука како је неопходна промена система. У овом систему је немогуће да тужилаштво пуном снагом и неселективно води борбу против корупције и против оних који управо одлучују о статусу тужилаца.
Нико од тужилаца се неће усудити да истражи случајеве корупција и пљачки актуелне власти. Један од разлога је и тај што би тужилаштво прво морало да се обрати полицији за сарадњу. Полиција у предистражном поступку ради за тужиоца. Старешине из полиције одговарају првом човеку, министру који је и сам носилац бројних афера које се везују за корупцију. Видите како је ово неодржив модел који никада неће дати резултате у борби против корупције.
На крају бих подвукла неопходност промене система јер ми немамо независно судство, немамо независно тужилаштво, немамо независну полицију. Имамо само привид и шминку правне државе, у којој се правда спроводи на обичним људима који не припадају криминалним клановима. Људи страдају, између осталог, због судија који у име народа својим пресудама одузимају имовину некоме, људе оглашавају криминалцима тамо где криминала нема, преврну закон наглавачке и не одговарају грађанима за своје противзаконите или чак криминалне потезе.
Двери не излазе пред јавност са готовим рецептом у џепу за решење ових проблема већ позивамо сваког појединца, са својим личним интегритетом, да личним поступањем допринесе решавању проблема. Одговорношћу и личним примером се може доста тога учинити, јер бојим се да Србија више нема времена за нова експериментисања.
Видео линк ка говору Маје Митић:
Биографија Маје Митић:
Маја Митић је рођена 15.08.1982 у Врању. Након дипломирања на Правном факултету у Приштини, ради као адвокат у својој адвокатској канцеларији у Врању. У Дверима од 2012. године на месту секретара канцеларије градског одбора у Врању. На изборима 2012., 2014. и 2016. године била је кандидат за посланика републичке скупштине. Од 2018. године председник Статутарне комисије Српског покрета Двери. Последње две године је председник Савета Двери за уставна питања, правду и законодавство. Члан је Главног одбора и Председништва Двери. Поред Статута, учествовала у изради свих нормативних аката Покрета. Пре Двери нема политичких ангажовања.
Удата је, мајка једног детета.
Део Прогласа Српског покрета Двери о правној одговорности – ТИ КОНТРОЛИШЕШ:
Правосуђе у Србији мора постати заштитник интереса грађана, а не власти. Потребна нам је владавина закона, а не моћних и недодирљивих појединаца. Што је независније правосуђе – то је извеснија правда. Суштина је изградња независних државних институција које неће бити под контролом извршне власти већ под влашћу закона. Да би дошло до сигурне владавине права потребни су нам нови механизми за коначно остварење правде у Србији и сваку врсту одговорности. На првом месту и за пример то мора бити одговорност носилаца јавних функција за кршење закона, проневере, прање пара, криминал и корупцију:
- Увођење кривичног дела незаконито богаћење
- Нови закон о унакрсном испитивању порекла имовине
- Кривична одговорност: затворска казна
- Финансијска одговорност: новчана казна
- Имовинска одговорност: одузимање незаконито стечене имовине
- Лустрација: забрана обављања јавне функције на дужи временски период
- Преиспитивање свих диплома и доктората запослених у јавном сектору и отпуштање свих оних са лажним дипломама и звањима
- Одузимање акредитације и забрана рада лажних факултета који продају дипломе и звања