Потпредседници Двери Милован Јаковљевић и мр Иван Костић одржали су данас конференцију за медије испред Министарства привреде, на којој су представили хитне мере за спас домаће привреде и пољопривреде.

Милован Јаковљевић: Српски покрет Двери започео је кампању под називом „БУДИМО СОЛИДАРНИ – КУПУЈМО ДОМАЋЕ“, и тиме позвао грађане Србије да куповином домаћих производа подрже привреднике, предузетнике, пољопривредне произвођаче, а самим тим и све социјално најугроженије слојеве друштва на свеопшту солидарност и економски патриотизам.

Овом темом бавили су се многи пре нас, али ми из Српског покрета Двери, осим јавног позива, имамо и конкретна решења која предлажемо Влади Републике Србије и ресорним министарствима да по хитном поступку имплементирају и спроведу у дело наше конкретне  предлоге и тиме спасу добар део привреде и друштва.

Либерализацијом српског тржишта и излагањем наше привреде и економије нелојалној страној конкуренцији, власт је довела у подређен положај домаће привредне субјекте. Штетним споразумима и уговорима претходна власт, а и ова данашња, су декларативно изједначиле стране  и домаће трговце тиме што се држава обавезала да потрошачима не може сугерисати куповину српских производа. Међународни споразуми и уговори  који дефинишу трговинске, царинске и уопште  привредне услове наше државе са другим међународним субјектима су у највећој мери штетни по нашу државу и друштво.

Овакви актуелни споразуми и закони могли би се поштовати уколико би увозници и стране компаније поштовале преузете обавезе што подразумева тржишну утакмицу без монополизације, без увозних дампинг и субвенционисаних цена, јасно декларативно обележавање, следљивост производње и стандардизацију по важећим прописима, ригорозну контролу увозне робе, а посебно прехрамбених и пољопривредних производа, као и узимање у обзир ванредне ситуације и катаклизме (више силе) у којој се тренутно налази човечанство изазвано корона вирусом.

Да је могуће заштитити домаће тржиште и стимулисати потрошњу  домаћих  производа омогућавају нам  међународни споразуми, као и домаћи закони. Неки од њих су: Општи споразум о царинама и трговини  чланови 19 и 20 из 1947. и допуном из 1994. годинеСпоразум о функционисању ЕУ – члан 107 (Лисабонски споразум)из 2008. годинеСпоразум о стабилизацији и придруживању (ССП)  чланови 32, 40, 41, 42 и 45 из 2008годинедомаћи Закон о трговини – чланови 4, 6, 39 и 40 из 2019. годинеЗакон о контроли домаће помоћи  члан 5 из 2019. године.

Посебно у члану 32, тачка 1 Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), се каже: „Уколико увоз производа пореклом једне од страна проузрокује озбиљан поремећај на тржишту или домаћим регулаторним механизмима друге стране, обе стране ће започети консултације ради проналажења одговарајућег решења. У очекивању таквог решења  погођена страна може предузети одговарајуће мере које сматра неопходним“.

Због свега овога Српски покрет Двери предлаже Влади Републике Србије следеће: 

Синтезом ова три предлога стимулисали би куповину домаћих производа што је изузетно важно са економског, социјалног, здравственог, безбедносног, па и образовно-васпитног аспекта. Са економског становишта подстакли би домаћу производњу, повећали јавну потрошњу домаћих производа, повећали би стварање новостворене вредности а самим тим и раст БДП-а. Овим мерама повећали би запосленост и просечан лични доходак. Смањили би јавни дуг и зависност од увоза. Када су у питању социјални разлози, овим мерама смањили би јаз између сиромашних и богатих,  јер помоћ државе би добили најугроженији чланови нашег друштва. Са здравственог аспекта грађани би куповали од познатих домаћих продаваца чији су производи здравствено проверени. Када су у питању прехрамбени и пољопривредни производи они су аклиматизовани и углавном аутохтони тако да су наши организми већ припремљени географским пореклом на конзумирање домаћих производа. На овај начин би избегли увозне производе које увозимо без готово икакве здравствене контроле. Са безбедносног становишта озбиљна држава и друштво морају да процене све последице и да предупреде евентуалне несташице на тржишту изазване пандемијом, а самим тим обезбеде сигурно и континуирано снабдевање и исхрану становништва. Са образовно-васпитног аспекта наши млади нараштаји би добили шансу да више времена проводе у природи, радећи и стварајући, а самим тим смањили би зависност од рачунара и  интернета,  проширујући своје видике и знања.

Куповином домаћих производа на пример у износу од 1000 динара, 960 динара остаје у Србији и иде на плате, доприносе, здравство, просвету, војску, полицију, инфраструктуру итд, док свега  40 динара остаје власнику фирме. Када дамо 1000 динара за страни производ, буквално и практично читавих 1000 динара напусти финансијске токове Србије. Један од примера лоше праксе и недомаћинског односа према држави и друштву је увоз више хиљада аутомобила марке „Шкода“, за потребе државних институција Републике Србије, док на другој страни „Фиат“ аутомобили су пред затварањем, иако је држава Србија сувласник у крагујевачкој фабрици са 33% капитала.

Ове мере смо изнели у начелу, а презентацију у појединостима, намеравамо да кроз дебате и јавне расправе усагласимо са широм јавношћу.

Мр Иван Костић: Влада Србије нема јасну политику по питању ревитализације домаће привреде,​ али се зато и даље наставља бесомучно извлачење средстава из јавних предузећа за потребе странака на власти и богаћење привилегованих политичара и државних тајкуна.

Шта држава планира да уради по питању оздрављења српске привреде и ​ јачања домаћих предузетника и како мисли да смањи број од 200.000 хиљада новонезапослених који су резултат пандемије и лоше државне економске политике?

Многа мала и средња предузећа су се због слабог финансијског промета одлучила да привремено затварају или чак гасе своје фирме током зимских месеци, што ће неминовно довести до још већег отпуштања запослених радника. Држава је у обавези да под хитно донесе мере које ће спасити домаће привреднике. Мере које је влада предузела у првој половини године нису биле довољне и нису поправиле ликвидност предузећа.

Правац деловања државе мора имати три стуба:
 
1. Пореске олакшице за привреднике и озбиљне пореске реформе
– Смањење ПДВ-а, што би довело до повећања промета, смањења сиве економије и повећања инвестиција;
–  Ослобађање пореза и доприноса у износу од 50% на три месеца за мала и средња предузећа из делатности које су угрожене пандемијом;
–  Ослобађање пореза и доприноса на три месеци за предузетнике из услужних делатности;
измена законске регулативе у сфери пореске политике. 
 
2. Државно субвенционисање привредника и лакша доступност државним фондовима
– Убрзавање процедуре за одобравање кредита за ликвидност из државних фондова.
 
3. Помоћ најугроженијим категоријама становништва
– Повећати накнаде за незапослене;
– Помоћ осетљивим групама које су остале без посла за време пандемије (лица ангажована ван радног односа).
 
Влада Србије под хитно мора да промени визију своје економске политике и да напокон приоритет постане развој домаћих привредних субјеката и домаћег тржишта. Праксу политике увоза и финансирања страних инвеститора мора заменити подстицање извоза, првенствено прехрамбених производа чија ће тражња у будућности бити све већа и већа, као и додатно субвенционисање малих и средњих домаћих предузећа. Свака озбиљна држава у времену пандемије има један и основни циљ, а то је очување домаће привреде и борба за очување радних места у домаћој индустрији.
 
Целу конференцију за медије овим поводом, можете погледати овде: