Један од најомраженијих политичара, не само међу опозиционарима, већ и код већег дела политичке јавности је свакако министар за бригу о селу и председник ПУПС-а Милан Кркобабић.
Вишедеценијски паразитско-политички непотизам и популизам су само неке од особина министра Кркобабића које иритирају српску јавност, а посебно ону опозициону – родољубиву. У недостатку аргумената и чињеница, министар Кркобабић је посегнуо за бруталним и ноторним неистинама вређајући Српски покрет Двери и нашег председника господина Бошка Обрадовића. Комбинујући своје очигледно незнање, бахатост и недомаћински однос са најпримитивнијим увредама, Кркобабић се на овај начин додворава свом шефу и свим мрзитељима Српског покрета Двери.
У најновијој изјави министар Кркобабић је користио пежоративне и непримерене изразе као што су: лајање, пси, Љотићевци, авлијанери, љотићевски смрад итд. и самим тим показао нервозу и страх, што говори да су Двери на добром путу разоткривања непотизма у служби функционерске кампање министра Кркобабића. Уместо да лечи узрок министар погрешном „терапијом“ лечи последице, а све под плаштом наводног патриотског препорода српског села.
Уредба коју је донела Влада РС је класичан и пластичан пример функционерске кампање о трошку пореских обвезника. И пре објављивања Уредбе зна се ко су „срећни добитници“ сеоских кућа и окућница, јер многе младе перјанице режима припремиле су унапред потребну документацију и интезивно обилазе напуштене сеоске куће.
Користим прилику да јавно питам министра Кркобабића:
- Зашто су претходни власници сеоских кућа напустили своја огњишта?
- Да ли уопште знате шта је предуслов за опстанак људи на селу и шта је то одрживи развој села?
- Каква кућа и колика окућница могу да се купе за 1,2 милиона динара?
- Колико новца је потребно младим људима да оронуле сеоске куће, окућнице и инфраструктуру доведу у функционално из девастираног стања?
- Колико ће новца бити потребно младим људима да покрену пољопривредну производњу?
- Kада великим трудом и напором млади људи нешто и произведу, ко им гарантује да ће та производња бити рентабилна?
- Ко ће тако задуженим људима гарантовати откуп и минималну тржишну цену?
- И на крају, ко ће тим људима вратити изгубљено време, новац и више година мукотрпног и тешког рада?
Ова Уредба Владе је могућа као надоградња, а не као темељ и поставка. Пре доношења овакве Уредбе, било је потребно обезбедити предуслове и амбијент за одрживи развој и имплементацију саме Уредбе. У том смислу предлажемо неколико циљева и мера, а ово су неки од њих:
- Зауставити неконтролисани увоз пољопривредних производа који угрожавају домаћу пољопривредну производњу и изазивају нелојалну конкуренцију;
- Гарантовати откуп и минималну откупну цену;
- Извршити рејонизацију пољопривредне производње;
- Стимулисати куповину домаћих прехрамбених и пољопривредних производа;
- Уместо субвенција страним инвеститорима, потребно је субвенционисати младе брачне парове који остају или се враћају да живе на селу са најмање 10 хиљада евра по супружнику и са још толико за свако новорођено дете;
- Увести јасно декларативно обележавање и географско порекло пољопривредних производа;
- Укинути акцизе на дизел гориво намењено пољопривредној производњи;
- Укинути ТВ претплату на електрична бројила која се налазе у пољопривредним производним погонима;
- Пооштрити фито-санитарну контролу пољопривредних производа из увоза.
Сматрам да ће 500 милиона динара које је Влада одобрила министру Кркобабићу, у највећој мери завршити код пријатеља режима и на тај начин служиће за посредну куповину гласова. Купљене сеоске куће новцем пореским обвезника претвориће се у викенд куће страначких активиста, а ефекат ове Уредбе биће занемарљив.
Увреде можемо да опростимо, али злоупотребу новца пореских обвезника у служби функционерске кампање никако!
Ближи се дан када ће се положити рачуни. Рачунајте на то!
Милован Јаковљевић
Потпредседник Двери