Сведоци смо колико је економских проблема настало у Србији након појаве короне почетком ове године. Огроман дефицит у буџету за ову годину, пораст јавног дуга у односу на прошлу годину, пораст сиромаштва становништва, као и велики број отпуштених радника у овој години, само су неки од удара које је претрпела Србија на пољу финансија и привреде. Држава Србија није имала економске одговоре на ову кризу нити је успела да донесе праве мере које би зауставиле раст негативних економских параметара у привреди.

    Након пандемије следе додатна задуживања државе на међународном тржишту финансија што ће се осетити како на ликвидност, тако и на опстанак многих предузећа која су у власништву наших грађана.

Српско расејање би напокон могло да се укључи у економски опоравак земље и свој, поштено стечени капитал, уложи у развој Србије. Без обзира што је српско тржиште мало у односу на глобалне привредне токове, ипак овај потез може бити од користи будућим инвеститорима из расејања.

Иако је економска моћ Србије мала, наша држава је због неких својих специфичности  имала мањи пад БДП-а ове године него већина развијенијих европских земаља. Управо то може да буде сигнал нашим сународницима из расејања,  да је сада прави моменат да инвестирају своје финансије у развој српске привреде, и то првенствено у области пољопривреде, прехрамбене индустрије и информационих технологија.

Да би се створио повољан економски амбијент за улагања, неопходно је створити повољну политичку  климу. За то је потребна политичка воља владајућих странака, које би препознале наше расејање као озбиљан, а можда и једини преостали фактор преображаја  Србије.

Чиниоци који треба да буду основа за враћање поверења између матице и дијаспоре су:

ЈАЧАЊЕ И КООРДИНИСАЊЕ ДРЖАВНИХ ИНСТИТУЦИЈАМА КОЈЕ СЕ БАВЕ ПИТАЊИМА РАСЕЈАЊА И РЕГИОНА

Држава Србија и њене институције су у складу са чланом 13. Устава Републике Србије дужне да штите права и интересе својих држављана у иностранству и да унапређује односе матице са Србима који живе ван Србије. Такође, матица је у обавези да  инсистира  на заштити личних и колективних права наших сународника,  у складу са међународним правним актима.

Последњу деценију, државне институције које се баве питањем расејања и региона се константно деградирају.

2012. године је укинуто Министарство за дијаспору, недуго затим и Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону при Влади Републике Србије, а на крају је целокупна координација са расејањем и регионом сведена на ниво једне Управе у оквиру Министарства спољних послова.

Институција Скупштина дијаспоре и Срба у региону, која је законом дефинисана као најважније организационо и извршно тело Срба ван Србије и која је у надлежности Владе Србије, од 2014.године не функционише добро и не врши функцију.

Основати  Министарство за Србе изван Србије које би објединило рад свих ових државних институција.

Дипломатско-конзуларна Министарства спољних послова као најважнији ресурс државе Србије у иностранству, треба да буде у отворенијој комуникацији  са српском дијаспором и активније се укључује у успостављање боље медијске, културне, образовне и привредне повезаности и заједничке делатности матице и расејања.

Укључити Српску Православну Цркву као посредника између матице и дијаспоре, јер је управо Црква институција од највећег поверења за Србе ван Србије.

ОЛАКШАНО ПРАВО ГЛАСАЊА ЗА СВЕ СРБЕ У ДИЈАСПОРИ И ГАРАНТОВАНА МЕСТА У СКУПШТИНИ     

Већ двадесет година осетан је пад интересовања Срба из расејања за изборе у Србији. Чињеница је да је основни узрок тога, компликована процедура за добијање бирачког права у иностранству, као и физичко онемогућавање нашим држављанима да испуне своју грађанску дужност, чему је узрок, физичка удаљеност потенцијалних гласача од дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије у иностранству.

Сигурно да је узрок малог изласка на биралишта у иностранству, и хронична незаинтересованост наших држављана за изборне процесе у Србији. Узрок томе је нагомилани губитак поверење расејања у државне институције, који траје већ 75 година, а који се продубио у протеклих 30 година поготово од појаве вишестраначја у Србији. Многи покушаји наших сународника да буду део друштвених промена у Србији завршио се углавном на штету расејања, што је углавном била заслуга матице и носиоца извршне власти.

Разлог томе је и немогућност наших људи из иностранства да директно учествују у политичком одлучивању у Србији, већ су приморани да то углавном раде преко представника политичких партија из Србије.

Зато је неопходно да се:

Омогући електронско право гласања или гласање путем поште за све наше држављане у иностранству што ће сигурно повећати интересовање за политичка дешавања у Србији али и смањити трошкове гласања за гласаче у дијаспори и буџет Републике Србије.

Изменом законске регулативе, неопходно је омогућити гарантована места за припаднике расејања и региона у Скупштини Републике Србије. Овим потезом би легално изабрани представници Скупштине дијаспоре и Срба у региону у Скупштини Србије напокон могли да решавају своје најургентније проблеме кроз највише законодавно тело у Србији.

УКЉУЧИВАЊЕ ДИЈАСПОРЕ У РУКОВОЂЕЊЕ ФОНДОВА И ПРИВРЕДНИХ  ИНСТИТУЦИЈА ЗАДУЖЕНИХ ЗА ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ

Економски мигранти који су 60-тих година напуштали СФРЈ у складу са билатералним споразумима који су тада потписивани са многим европским земљама, су се врло брзо уклопили у системе нових држава. Они су временом постали озбиљна економска подршка за српски народ, поготово током бурних 90-тих година за време грађанског рата и велике економске кризе наше земље. Срби који су 90-тих и после 2000-ите године напустили балканске просторе, данас су у већини случајева изузетно добро статусно позиционирани у државама где бораве и представљају неискоришћени интелектуални ресурс.

Једном речју Срби ван Србије, поготово они који живе у у европским и прекоокеанским земљама, су тренутно највећи потенцијални финансијски инвеститор у Србији,  а и непресушни интелектуални потенцијал који засигурно може допринети историјском преображају српског друштва у блиској будућности. Срби из расејања се могу додатно ангажовати на помоћи угроженим Србима из региона, кроз националне пројекте.

Зато је неопходно формирање Фонда за улагања из расејања, чијим би радом руководили наши сународници из дијаспоре који су доказани експерти у сфери привреде и финансија.

Такође, у државним привредним институцијама неопходно је формирати менаџерске тимове у којима би били укључени стручњаци из расејања, који би својим искуством допринели развоју српске привреде.

У свим локалним срединама потребно је отворити Канцеларије за сарадњу са дијаспором, које би била ангажоване на редовној комуникацији и привлачењу инвестиција из дијаспоре.

Кроз законску регулативу, омогућити пореске олакшице и финансијске подстицаје за инвестирање из дијаспоре и олакшати укључивање Срба из расејања у привредне токове у Србији, што би неминовно условило убрзани  економски развој наше земље.

ОЛАКШАЊЕ ПРОЦЕДУРЕ ЗА ПОВРАТАК ПРИПАДНИКА ДИЈАСПОРЕ У СРБИЈУ

Да би представници нашег расејања и помислили да се врате у отаџбину, у Србији је неопходно да дође до промене целокупног политичког система. Од примарне важности је да се почне поштовати Устав и закони ове државе и да напокон све личности које су на извршним позицијама, кривично одговарају за злоупотребе свога положаја, кршење закона и пљачку државних ресурса.

Ни један успешан припадник нашег расејања који је у сређеним системима научен радној етици и поштовању закона није спреман да своје финансијске и интелектуалне капацитете улаже у криминогенизовано и коруптивно друштво. То је предуслов повратка дијаспоре у матицу.

Србија након коренитих политичких и друштвених промена мора бити спремна за организован повратак наших људи из расејања.

Република Србија мора постати правно-безбедно и економски-перспективно место за живот свих наших сународника који желе да се са својим породицама врате у отаџбину.

Државне институције задужене за сарадњу са расејањем морају да формирају стручне тимове из свих друштвених области које ће се наћи на помоћи потенцијалним повратницима из иностранства. Све потребне информације за повратнике морају бити доступне и редовно ажуриране на електронским платформама локалних и државних институција.

Неопходна је константна медијска промоција преко јавних средстава информисања у вези са предностима повратка наших држављана у Србију.

Сан свих искрених друштвених делатника мора бити јачање Србије и њених институција, њене суверености и независности. За то нам је потребан сваки од 5 милиона припадника нашег народа који живи ван Србије. Морамо имати национални сан који ће сањати сваки припадник српског народа без обзира где се он налази. Нова Сеоба Срба из расејања у матицу мора постати национални пројекат којег ће спроводити свака нова Влада Републике Србије.

Србија мора постати најбоље место за живот на планети!

За живот Србије!

 

Мр Иван Костић

Потпредседник Двери