Протеком времена, од момента објављивања вести о смрти београдског адвоката Владимира Цвијана, члана кабинета Бориса Тадића и некадашњег блиског сарадника Александра Вучића, чини се да се ствари само замагљују, а узнемиреност јавности постаје све већа.

       Наиме, у међувремену се појавила информација да је тело по налогу оца покојника кремирано четрнаест дана после смрти. У јавности се појавио и записник о обдукцији из којег јасно произилази могућност насилне смрти, обзиром на постојање огуљотине на десној страни чеоног режња покојног Цвијана. Остаје изузетно спорно зашто је ужа породица, тј. супруга са децом, за смрт покојног Цвијана сазнала из новина.

Посебно узнемирава фотографија надгробне плоче на гробљу Лешће где је угравирано само име покојника и датум рођења и смрти, без презимена или било каквог другог податка. Форензички посматрано, кремација спречава ексхумацију и низ других форензичко-медицинских радњи којима би се могао утврдити узрок смрти покојника.

Такође, занимљива је апсолутна завера ћутања српских таблоида у вези целог случаја, иако су исти склони да спинују информације и понашају се бахато уз кршење презумпције невиности у другим, са становишта државне и националне безбедности, готово небитним случајевима.

Посебно треба напоменути да је Цвијан вршио одговорне јавне функције. Био је угледан члан Адвокатске коморе Београд, члан правног савета кабинета Бориса Тадића и врло близак са Александром Вучићем и водећом структуром владајућег СНС.

Чињеница која узнемирује јавност је та да је Цвијанова смрт наступила после његовог отвореног сукоба са Вучићем у ком је реаговала и посланичка група СНС, стајући на страну свог председника. Цвијан је у јавним наступима оптуживао врх СНС за висококоруптивне радње, спрегу са криминалом, изневерена обећања, а Вучића за отворену диктатуру у странци. Ти наступи се и сада налазе на разним на интернету, а јасно је да је неформална моћ Цвијана у странци претила самом Вучићу. Посебно узнемирава информација да су Цвијану упућиване претње од стране садашњег председника Републике, које су и пријављене полицији.

Са проласком времена и нетранспарентним радом државних органа као и спиновима режимских таблоида да је покојни Цвијан био склон алкохолу (омиљено објашњење за све случајеве са смртним исходом међу режимским новинарима), само расте забринутост јавности и поставља се једно питање које надилази чак и овако озбиљан предмет: у каквој ми то држави живимо, да ли уопште имамо државу способну да одговори на озбиљне безбедоносне изазове, као и да ли смо сви у опасности да сутра вољом неког појединца завршимо као Владимир Цвијан?

Очигледно је да српска држава клизи у безбедоносни суноврат, правну несигурност а да се ауторитарна власт потпуно бахато понаша када треба да пружи информације од изузетног јавног значаја.
 

 

Савет Двери за уставна питања, правду и законодавство