Изјава министра Момировића да је градилиште Линлонга у Зрењанину најконтролисаније у Србији само је врхунац његовог бламирања, лажи и неодговорности на високој државној функцији.

       Први скандал са кинеским инвеститором била је промена намене 95 хектара њиве прве класе у грађевинско земљиште. Потом им је омогућено да граде грађевински комплекс од 48 000 м2 без грађевинске дозволе, како је то констатовао надлежни грађевински инспектор маја ове године, што представља највећи нелегални објекат не само у Србији, који очито није срушен како би требало по закону. За овако велики комплекс би најпре требало да буде израђен технолошки пројекат и студија о процени утицаја на животну средину, али није. Овако велики комплекс угрожава загађењем (индустријским и саобраћајним) целокупну пољопривреду около у пречнику неколико стотина километара. То угрожава више десетина хиљада породица из Србије који живе од рада на својој имовини. Да овде не говоримо о концентрационом логору у коме Линлонг држи раднике из Вијетнама или свим другим проблемима са страним радницима широм Србије, а ко зна шта чека наше раднике у овој будућој фабрици.

Министар је такође оценио да „Рио Тинто вуче своја истраживачка и експлоататорска права из раних 2000. година и да „претходне администрације су преузеле ту обавезу, а ниједна озбиљна држава не функционише по принципу дисконтинуитетаИстина је нешто друго: када је истекла дозвола дата „РИО ТИНТУ” за истраживање литијума у лозничком крају у време претходних власти, Вучићева власт је могла да је не продужи. Уместо тога, министар Зорана Михајловић је својим потписом и одлуком издала неколико десетина нових дозвола за истраживање литијума широм Србије, а „РИО ТИНТУ” је дато да ради на откупу имања, прављењу путева и свим другим активностима на отварању рудника литијума у Лозници иако за то немају дозволу. Посебно скандалозним сматрамо министрово оправдање „што је државно предузеће Путеви Србије дало сагласност Рио Тинту да прибавља техничку документацију за градњу обилазнице око ЛозницеПреношење права јавног предузећа „Путеви Србије” на страну компанију је одрицање од суверенитета наше државе.

Министар Момировић је пристао да служи владајућем режиму и да потписује уговоре због којих ће морати кривично да одговара, али је то његов избор. Влада у коју је ушао је позната по вишеструко преплаћеним тендерима, страначком запошљавању и намештању послова рођачким фирмама, довођењу страних радника у Србију и поред незапослености домаћег становништва, давању послова страним компанијама уместо развоју домаћих фирми, опраштању трошкова комуналија и електричне енергије страним компанијама и бруталном наплаћивању истих дугова од домаћег становништва, итд. Погрешним и криминалним одлукама разорили су преостале елементе државности који нису уништени санкцијама, бомбардовањем и пљачкашким приватизација у последњих 30 година!

Ово што сада ради министар Момировић може часно да се заврши само његовом моменталном оставком. Све друго води његовој кривичној одговорности и затворској казни, што чека и многе друге чланове Владе Србије за све што су радили.

 

Бошко Обрадовић,

председник Српског покрета Двери


проф. др Душко Кузовић,

председавајући Иницијативног одбора Удружења грађана „Сви против РИО ТИНТА и рудника литијума