Напокон Корисна Дебата „Како до демократије – шминкањем изборних услова или променом изборног система?“, одржана у четвртак 12. новембра, изазвала је велико интересовање јавности. Будући да због ограниченог трајања дебате саговорници нису били у могућности да одговоре на сва питања публике, лидер Српског покрета Двери Бошко Обрадовић одговорио је писаним путем.

      Шта мислите о политичкој свести грађана наше земље, с обзиром да се често види наратив „наши против њихових“, уместо да циљ свих грађана буде да све „групе“ људи буду сходно својој величини представљене у Парламенту? У случају да мислите да то није проблем, како објашњавате тренутну ситуацију у Парламенту?
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: То је озбиљан проблем јер се овде систематски од стране власти шири дух међусобних омраза, подела и сукоба. Свако ко изрази другачије мишљење од власти постаје непријатељ система који га онда гази. Тренутна ситуација у Парламенту је слика умрле демократије, једнопартијска скупштина у којој нема више никога од ауторитета сем страначких ботова. Тамо нико није директно изабран од грађана, односно нити једног народног посланика грађани нису директни бирали у својим локалним или регионалним изборним јединицама. Они су тамо делегирани од стране својих партија и не представљају грађане Србије. Бесмисао нашег парламентаризма је у томе што Народна скупштина више не контролише Владу већ Влада Скупштину. Изгубила се подела власти, а свему томе је понајвише крив лош изборни систем који омогућава да посланици нису одговорни бирачима већ страначким централама.
Иначе, да би заиста све најважније социјалне групе људи биле заступљене у Парламенту можда вреди размислити о његовој дводомности, односно о још једном дому Народне скупштине за социјално-економске представнике друштва или некој врсти Сената. Бесмислено је да у садашњем и многим бившим сазивима немате представнике синдиката, нити једног човека са села или пољопривредника, веома мало предузетника и многих других важних професија.
 
На који начин планирате да допрете до бирача и повећате политичку писменост? Јер не можемо ми да причамо о најбољем изборном систему ако не усмеримо бираче на „прави пут“.
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: То је тачно. Недостаје нам политичка писменост и култура које би требало да нађу место у школским и медијским програмима. То је дуготрајни процес, али треба да крене са врха државе. Нажалост, ми имамо супротан процес под овом влашћу, а то је урушавање и гашење демократије и потпуно убијање политичке дебате и слободе. Зато ће опозиција морати да планира и посебну, паралелну предизборну кампању за повећање излазности на изборима и објашњавање значаја учешћа на изборима као акта одлучивања о сопственој будућности и будућности своје деце.
 
Како веровати садашњој опозицији да ће мењати изборни систем када дођу на власт, када су слични актери укинули директан избор председника општина и градоначелника јер им је то било у партијском интересу? Шта је са планом да се ЕУ укључи у процес преговора власти и опозиције, зашто није тема и изборни систем?
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: Немојте веровати никоме у политици већ гледајте његова дела, а не само речи. Двери се залажу за промену изборног система одмах, тј. пре а не после следећих избора. Нема разлога да се то више одлаже. Такође, ову тему треба представити и делегацији Европског парламента која ће учестовати у дијалогу између власти и опозиције као модератор. Веома ме занима који би могли бити аргументи и наше власти и страних посредника да одбију да ово ставе на дневни ред када имамо најгори изборни систем у Европи и довољно времена до избора да га променимо.
 
Како објашњавате што људи у Србији јесу спремни да опросте или не реагују када Напредњаци праве највеће афере у новијој историји Србије, а свака изјава из опозиције се процењује кроз најстроже моралне норме?
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: То је велика разлика између бирача власти и опозиције у Србији. Бирачи власти нису осетљиви на било шта негативно што ради власт, док су бирачи опозиције веома осетљиви и на најмању грешку у опозицији. Посебно је необично да је иста врста нетрпељивости и према онима у опозицији који су раније били на власти и према нама који то никада нисмо били. Поздрављам критички однос и према опозицији јер нема разлога да не буде тако и то је добро за српску демократију, али нам то полако постаје луксуз у овом недемократском систему. Сачувајмо део тог критичког апарата за садашњу опозицију када дође на власт, а до тада се морамо држати заједно ако нешто желимо да променимо.
 
Можемо ли ствари поставити једноставно: грађани желе директно учешће у доношењу одлука; треба сачувати одређене тековине као што су полна и територијална равномерна заступљеност; партије желе моћ и очекују заступљеност сразмерну подршци. Ми у Србији имамо десетак признатих научника који се баве темама изборних система, кроз свој научни рад, предавања, публикације… Зашто се од њих не затражи мишљење?
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: Зато што се у овој држави ни по једном питању не тражи мишљење од стручњака већ је све у рукама корумпираних партијских елита. Тек кад дође до општег слома, као у случају нове заразне болести, онда се враћамо струци и молимо стручњаке за помоћ, па се и то опет злоупотребљава за интересе власти. Добро сте приметили шта је најважније да успемо у реформи изборног система: да задржимо пропорционалност како би на тај начин били најбоље заступљене све политичке опције и сви делови Србије, али да уведемо и већински елемент да може да се гласа не само за изборне листе већ и за кандидате по имену и презимену, како би грађани коначно могли и да бирају а не само да гласају.
 
Хоће ли опозиција бити спремна за преговоре или ће поновити дебакл који се десио на ФПН-у прошлог августа?
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: Као што сигурно знате, ми смо одбили учешће на прошлим фолирантским преговорима како на ФПН тако и у Народној скупштини јер је било више него очигледно да они служе за замајавање и крађу времена до избора, а да се ништа суштински не промени у погледу бољих услова да ти избори буду заиста слободни и поштени. Зато је и уследио бојкот избора на свим нивоима. Не бежимо од правог дијалога са влашћу, без или са међународним посредником, али морамо јасно ставити до знања и једнима и другима да то не може бити ново фолирање и замајавање. Што се нас тиче ми смо спремни и захтеви су јасни: ванредни избори на свим нивоима (дакле, не само републички већ и покрајински и локални ванредни избори, јер су парламенти без опозиције бесмислени и неодрживи на свим нивоима) и раздвајање ових избора од председничких, уз формирање посебног радног тела састављеног од представника власти и опозиције које би гарантовало спровођење договорених побољшања изборних услова, међу које треба уврстити и промену изборног система, јер има довољно времена за то.
 
Да ли бисте увели обавезно гласање?
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: Да, сматрам да би то било лековито за српску демократију, али не у смислу кажњавања за оне који не би изашли на изборе већ у смислу подстицаја онима који би редовно излазили на изборе. То могу бити разне пореске и друге административне олакшице. Да се пошаље јасна порука да је гласање нека врста грађанске дужности и да држава то награђује. Чак и без тога потребна је једна образовна промотивна кампања о значају учешћа на изборима, политичке партиципације и учествовања у одлучивању о сопственим животима и судбинама.
 
Да ли мислите да би реформа изборног процеса и самог изборног система могла да буде један од могућих кохезионих елемената око којих би могло да се гради евентуални јединствени наступ опозиције на изборима?
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: Да. Управо тако. Већ сам предложио колегама из опозиције да промену изборног система додамо међу услове опозиције за слободне и поштене изборе које ћемо изнети пред нашу власт и стране посреднике.
 
Да ли смо уопште у стању да имамо изборе на које можемо демократским путем доћи у прилику да сменимо недемократски режим СНС без промене изборног система?
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: Оваква, недемократска власт могла би да злоупотреби сваки изборни систем, као што злоупотребљава сваки сегмент изборног процеса. Дакле, залагање за промену изборног система није довољан услов за демократске изборе, али је велики искорак. Замислите да кандидати СНС не могу да се крију иза имена Александра Вучића на свим изборима од републичких преко локалних до избора за савете месних заједница, већ да морају да изађу под својим именом? Каква паника би настала у њиховим редовима? Тада би чак и они морали да почну да размишљају да за кандидате бирају квалитетније и стручније људе.
 
Поред реформе самог изборног система, која су ваша размишљања о промени и самог изборног процеса, како би унапредили легитимитет, и то за све три фазе: унапређење предизборног процеса током изборне кампање, затим очување интегритета самог изборног дана, као и дешавања након избора?
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: Нема сумње да су за то најважније три ствари: ослобођење медија, најпре РТС, затим забрана функционерске кампање власти и на крају спречавање притисака на бираче. Ту ће бити веома важна сарадња свих опозиционих актера на очувању изборних резултата кроз успешан и координиран рад добро обучених чланова бирачких одбора.
 
Да ли мислите да можете наставити своју националистичку политику у времену када она нестаје и када људи не желе бити део мржње?
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: Политика Српског покрета Двери никада није била националистичка већ родољубива. Као хришћани не можемо да мрзимо. Патриотизам је љубав према својој Отаџбини и своме народу и родољубље је једно племенито људско осећање. Ако је волети своју земљу и бранити своје националне и државне интересе легитимно свуда у свету – зашто не би било и код нас? Увек сам говорио и поновићу: Не желим да будем већи националиста од једног Американца, Руса, Јеврејина, Немца или Француза, али – дозволите – ни мањи.
 
Како до изборних услова у оваквим здравственим условима?
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: Пандемија је згодна за све врсте злоупотреба од стране власти, посебно кад је она недемократска. Видели сте како се зараза пали и гаси према интересима владајућег режима, па се чак лажирају бројеви новозаражених и умрлих како би се на силу спровео лажни изборни процес. Верујем да ће власт то наставити да ради и да се томе морамо супротставити.
 
Да ли мислите да се млади одвраћају од традиционалне политичке партиципације и због све већег активизма на интернету или слактивизма?
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: Има истине у томе да су друштвене мреже замениле некадашњи пешачки, улични политички активизам и то је њихова велика мана. Као да се многи, а посебно млади, задовоље наступом на овим социјалним медијима и забораве да се за праве вредности морамо изборити у правој, а не виртуелној стварности.
 
Чак и да дође до неке промене изборних услова, што је мало вероватно или ће се свести баш на шминку, како опозиција планира да мобилише бирачко тело за излазак за наредне изборе? Многи се у опозиционим редовима позивају на Црну Гору и услове тамо, занемарујући питање око ког су се грађани окупили. Овде то мало теже иде, јер су појмови владавине права и демократије врло далеки већини грађана.
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: То је тачно и то је највећи изазов са којим се суочавамо. Грађани су овде уморни од политике, разочарани у њу и апатични око учешћа на изборима и у политичком раду. То је огроман проблем. Зато су Двери у свом Прогласу “ПРОМЕНА СИСТЕМА – СИГУРНОСТ ЗА СВЕ” инсистирале на партиципативној демократији и повратку грађана у политику и одлучивање, као и на директној, непосредној демократији која би значила много већи број референдума на свим нивоима. То је једини начин, уз реформу изборног система, да се грађани поново заинтересују за учешће у политичком животу.
 
Хоће ли бити протеста?
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: Не видим други начин да се изборимо за слободне и поштене изборе ако власт не жели да их омогући кроз дијалог са опозицијом. Немамо други начин притиска на недемократску власт. Треба се озбиљно спремати да ће најављени дијалог бити само ново фингирање и лаж и да је једини прави одговор на то нови излазак на улице. То значи и блокаде институција које не раде свој посао, и демонстрације, и грађанску непослушност. Али, овога пута не смемо да се разилазимо док не завршимо посао.
 
Како мислите да остварите изборне услове ако бојкотујете? Мислите да ће ЕУ да „притисне“ Вучића?
 
Бошко Обрадовић, Српски покрет Двери: Велико је питање како ће се поставити посредничка мисија Европског парламента. Нажалост, имамо лоше искуство са њиховом прошлом делегацијом која је дала легитимитет недемократској власти у Србији и лажном, недемократском и противуставном изборном процесу 21. јуна. Немам дилему да ће то поново учинити ако то буду налагали њихови геополитички и економски интереси, попут очекивања од Александра Вучића да призна лажну државу Косово као што им је и обећао када су га доводили на власт 2012. године и Томиславу Николићу честитали победу на изборима, у другом кругу председничких избора, три сата пре затварања биралишта (не заборавимо то!). Међутим, постоји и други пример, а то је њихов приступ у случају Северне Македоније и Црне Горе пре неколико година када је посредничка мисија Европског парламента доста урадила на побољшању изборног процеса у ове две суседне земље. Лепо каже наш народ – Све се може кад се хоће!


Целу дебату можете погледати овде:


 
*Извор: nkd.rs