Данас је у Медија центру у Београду, у оквиру представљања Прогласа Двери „Промена система – сигурност за све“, одржана конференција за медије Српског покрета Двери на тему „Албански или српски мини-шенген: Представљање програма Српског покрета Двери за Србе у региону и расејању и идеје Српског мини-шенгена“. Овом приликом, говорили су: председник Двери Бошко Обрадовић и потпредседници Двери мр Иван Костић и проф. др Тамара Миленковић Керковић.
Бошко Обрадовић: Главни проблем са актуелном идејом мини-шенгена са Албанијом коју форсира владајући режим јесте у томе што је то антидемократски пројекат о коме грађани никада нису добили прилику да се изјасне. Још почетком ове године, о Савиндану, Председништво Двери донело је проглас о „Српском мини шенгену“ као новом облику интеграција између Србије, Републике Српске и Црне Горе. Ово се, пре свега, односи на омогућавање слободног протока робе, услуга, људи и капитала, као и разне друге облике економског, културно-образовног, саобраћајног и туристичког повезивања између ових земаља. Грађани Србије морају имати прилику да изаберу да ли су за албански или српски мини-шенген, и о томе не може одлучивати нико други уместо њих. Српски покрет Двери од свог оснивања заступа интересе Срба у региону и расејању на српској политичкој сцени и то ћемо наставити да радимо. Брига о очувању српског духовног, културног и националног идентитета у целини један је од најважнијих задатака Србије као матичне државе свих Срба који живе ван наше земље. Ако се поставља питање за које смо интеграције онда су то на првом месту дефинитивно српске интеграције на Балкану.
Мр Иван Костић: Српско расејање би напокон могло да се укључи у економски опоравак земље и свој, поштено стечени капитал, уложи у развој Србије. Без обзира што је српско тржиште мало у односу на глобалне привредне токове, ипак овај потез може бити од користи будућим инвеститорима из расејања. Чиниоци који треба да буду основа за враћање поверења између матице и дијапоре су:
1. ЈАЧАЊЕ И КООРДИНИСАЊЕ ДРЖАВНИХ ИНСТИТУЦИЈАМА КОЈЕ СЕ БАВЕ ПИТАЊИМА РАСЕЈАЊА И РЕГИОНА – а) Основати Министарство за Србе изван Србије које би објединило рад свих државних институција; б) Дипломатско-конзуларна представништва Министарства спољних послова као најважнији ресурс државе Србије у иностранству треба да појачају активност на промоцији односа матице и расејања; в) Укључити Српску Православну Цркву као посредника између матице и расејања, јер је управо Црква институција од највећег поверења за Србе ван Србије.
2. ОЛАКШАНО ПРАВО ГЛАСАЊА ЗА СВЕ СРБЕ У ДИЈАСПОРИ И ГАРАНТОВАНА МЕСТА У СКУПШТИНИ – а) Омогућити електронско право гласања или гласање путем поште за све наше држављане у иностранству што ће сигурно повећати интересовање за политичка дешавања у Србији али и смањити трошкове гласања за гласаче у дијаспори и буџет Републике Србије; б) Изменом законске регулативе, неопходно је омогућити гарантована места за припаднике расејања и региона у Скупштини Републике Србије. Овим потезом би легално изабрани представници Скупштине дијаспоре и Срба у региону у Скупштини Србије напокон могли да решавају своје најургентније проблеме кроз највише законодавно тело у Србији;
3. УКЉУЧИВАЊЕ ДИЈАСПОРЕ У РУКОВОЂЕЊЕ ФОНДОВА И ПРИВРЕДНИХ ИНСТИТУЦИЈА ЗАДУЖЕНИХ ЗА ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ – а) Формирати Фонд за улагања из расејања, чијим би радом руководили наши сународници из дијаспоре који су доказани експерти у сфери привреде и финансија; б) У државним привредним институцијама неопходно је формирати менаџерске тимове у којима би били укључени стручњаци из расејања, који би својим искуством допринели развоју српске привреде; в) У свим локалним срединама потребно је отворити Канцеларије за сарадњу са дијаспором, које би била ангажоване на редовној комуникацији и привлачењу инвестиција из дијаспоре; г) Кроз законску регулативу, омогућити пореске олакшице и финансијске подстицаје за инвестирање из дијаспоре и олакшати укључивање Срба из расејања у привредне токове у Србији, што би неминовно условило убрзани економски развој наше земље;
4. ОЛАКШАЊЕ ПРОЦЕДУРЕ ЗА ПОВРАТАК ПРИПАДНИКА ДИЈАСПОРЕ У СРБИЈУ – а) Институције задужене за сарадњу са расејањем морају да формирају стручне тимове из свих друштвених области које ће се наћи на помоћи потенцијалним повратницима из иностранства. Све потребне информације за повратнике морају бити доступне и редовно ажуриране на електронским платформама локалних и државних институција; б) Неопходна је константна медијска промоција преко јавних средстава информисања у вези са предностима повратка наших држављана у Србију.
Проф. др. Тамара Миленковић Керковић: Криза евро-интеграција је део кризе у којој се налази и ЕУ, кризе процеса приступања земаља тзв. Западног Балкана али и кризе српске државе и демократије која све више удаљава Србију од тог тзв. „пута без алтернативе“ . Алтернатива је ипак пронађена у Макроновој идеји о тзв. „Малом Шенгену“, подржана и у тзв. „Вашингтонском споразуму“ из септембра 2020. године, који је овој интеграцији додао и непостојећу државу Косово, и тиме и јавном учинио идеју о „Мини Шенгену“ као историјском претходнику „Велике Албаније“. Срспки покрет Двери се најодлучније противи „Мини Шенгену“ и сматрамо га издајомн националних интереса. Уместо национално и економски штетне идеје „Мини Шенгена“ Српски покрет Двери покренуо је идеју економске, али и сваке друге интеграције простора на коме живе Срби, пре свега простора Републике Србије, Републике Српске и Црне Горе, а касније и БиХ и Северне Македоније. Модел тог повезивања може бити тзв. „Скандинавски модел“, тзв. Нордијска Унија, кога чини 5 земаља са различитим статусом у односу на ЕУ (Данска, Финска, Исланд, Норвешка и Шведска и три аутономне области, Фарска острва, Гренланд и Оландска острва), а чија је форма повезивања тзв. Нордијски савет и Нордијски савет министара. Поред економских чинилаца заједничког тржишта, кретања робе и услуга, капитала и људи, овај облик „Српске Уније“ би, поред економских чинилаца, требало да доведе и до интеграције или бар хармонизовања културних политика, тржишта рада, социјалног осигурања, система образовања, политике заштите животне средине, обновљивих извора енергије, политике заштите лојалне конкуренције (антимонополско право), политике благостања породице, деце и младих и заштиту угрожених категорија становништва.
[ngg src=“galleries“ ids=“336″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″]
Цео видео материјал са данашње конференције за медије можете погледати овде: