Данас је 5. октобар и грађани Србије дуже од две деценије чекају слободу, једнакост и правду које су им обећане са петооктобарским променама. Уместо тога, налазимо се још увек у чудовишној, двадесет и једну годину дугој, ноћи између 5. и 6. октобра.
Времена више нема, јер је истекао рок од шест месеци за примену договореног на оба колосека дијалога о побољшању изборних услова у којима су Двери учествовале, и са представницима власти и са представницима Европског парламента, и у тим преговорима дале свој максимум. Како је још један бојкот немогућ, а о масовним протестима, осим празних, закаснелих прича, нема договора међу опозиционим странкама, избори су једина рационална одлука, а ту ће одлуку, нешто касније од Двери, донети и све остале опозиционе странке.
Државом још увек влада исто пост-комунистичко братство које је и државу и народ увело у трагична искуства деведесетих, потом било замењено најпре, псеудо-демократама које су Србији донеле трагичне последице неолибералног економског разарања, да би потом псеудо-демократе биле замењене актуелним псеудо-патриотама, које већ десет година ту исту неолибералну парадигму наставаљају и доводе до врхунца и завршавају процес отимања инситуција. У оба случаја, и код представника бивше власти, и код оних у садашњој власти, ради се о људима чије су речи биле пуне демократије и патриотизма, а заправо се ради о људима окренутим искључиво својој користи, уместо интересу државе и народа. Оваква политика и овакви политичари су од политике направили најнечаснију делатност, а обичним људима огадиле оба, и политику и политичаре. Зарад опстанка на власти, а у сарадњи са западним центрима моћи створена је најмонструознија партијска хоботница састављена од квази-патриота који су се очас пресвукли у европејце и либерале, да бахатошћу, дилетантизмом, криминалом, корупцијом и личним богаћењем надмаше све до сада познате системе за урушавање државе, јавног интереса и институција. Организовани криминал и мафија служе као преторијанска гарда овом чудовишном систему под којим издише Србија. И док је Србија пропадала све више, док су грађани тонули у сиромаштво, сви су са власти одлазили много богатији, а на власт се враћали без стида, пресвучени у друга одела, али са још већом снагом политичког картела, увек у спрези са претходницима као квази-опозицијом. Једини успешан производ који су све власти за последњих тридесет година створиле су сопствене економске империје и све дубље, вештачки направљене поделе у српском народу.
Српски покрет Двери, са позиције странке која никада није била у власти сматра да су умирање демократије, претварање политике у вештину организоване пљачке, заробљавање инситуција и отимање јавних ресурса од грађана Србије а све зарад личних и интереса странке на власти и њихових саучесника, узрок свих проблема са којима се грађани Србије сусрећу. Деца већине осиромашених породица у Србији побегла су у иностранство. Урушен је идентитет, економска основа, квалитет живота и самопоштовање грађана Србије. Предстојећи избори су прилика да грађани кажу шта о овој узурпаторској власти мисле. Због тога Двери излазе на изборе априла 2022. године и позивамо грађане Србије да нам помогну у борби да ти избори покажу њихову праву вољу.
Да Србији коначно сване и 6. октобар!