Јучерашњи договор Владе и „Удружења радника на интернету“ – фриленсера о пореским обавезама који је постигнут након готово шест месеци дугих  преговора и протеста, једна је од првих већих победа представника ове индустрије и домаћих привредника који новац зарађују у иностранству а троше га у својој земљи. Двери су од самог почетка подржавале праведне захтеве и учествовале на протестима Удружења радника на интернету. Овакав исход показује да домаћи привредници само уједињени и истрајни у својим захтевима могу да у својој земљи остваре праведнији третман.

       Од самог почетка пандемије вируса COVID-19, већ у марту 2020. године, Српски покрет Двери је изашао са предлогом селективних мера за привреду, за најугроженије секторе малих и средњих предузећа и предузетника. И сада пружамо пуну подршку Удружењу „Заштитник привредника и предузетника“, које тражи смањење пореског оптерећења и смањење намета привреди који износе и до 60%, пре свега предузетницима и малим предузећима.

Економски проглас Двери садржи бројне мере пореске политике којима се тражи смањење бројних фискалних и отпис парафискалних намета домаћим привредницима и предузетницима, а у условима пандемије смањење тих намета домаћим привредницима представља услов њиховог опстанка. И у децембарској кампањи „Будимо солидарни-купујмо домаће“ предложили смо Влади Србије  пакет од 12 мера са циљем спречавања економске пропасти великог броја домаћих привредника и предузетника и заштите њихових запослених од отпуштања.

Уместо неправедног, неефикасног и нетранспарентног пореског система држава треба да заштити малог привредника и то тако што ће крајње селективно, према степену угрожености сектора,  да отпише порезе и доприносе на исплаћене минималне зараде за запослене, онима којима је помоћ најпотребнија. Тиме ће се спречити отпуштање запослених и све последице банкрота домаћих привредника по јавне финансије али и по опстанак породица привредника и запослених. Такође, секторима који су натеже погођени пандемијом потребна је даља финансијска подршка, мораторијум на обавезе до престанка пандемије и то према стопи пада промета у односу на прошлу годину. Помоћ и отпис дуговања морају бити селективни. Околности су промењене , па стога, како би мали привредници уопште преживели,  порезе на добит али  и доприносе треба бар у наредних годину или две дана смањити на половину.

У супротном, уколико власт настављајући са досадашњом неселективношћу и фаворизовањем страних инвеститора и крупног капитала, дозволи пропаст мале привреде и отпуштање стотина хиљада запослених, то неће бити само лична и трагедија њихових породица,  већ и даља драма становништва. Јавне финансије зависе од живота привреде. Банкротиране фирме не плаћају своје дугове. Српски буџет са прошлогодишњим минусом од 4,2 милијарде евра, и након најновијег ребаланса и новог дефицита од 2,2 милијарде евра ће у овој години, због смањење потрошње, као и због смањене масе уплата прихода од пореза на добит и пореза на доходак,  бити у још тежем стању. Ситуацију још трагичнијом чини и  то што структуру српског буџета у огромној мери – преко 65 % чине намети на потрошњу (ПДВ, акцизе и царине). У сценарију масовних банкротстава и отпуштања, пад потрошње је неминован, што ће  утицати и на све који се тренутно сматрају безбедним – на пензионере и на запослене у јавном сектору.

Зато сви треба да станемо уз захтеве мале привреде и предузетника које представља Удружење „Заштитник привредника и предузетника“. Од њихове, зависића судбина и свих нас.

 

 

проф. др Тамара Миленковић Керковић

Потпредседник Двери