Породица је центар социјалне политике Двери, а управо је породица најугроженија у Србији. Својим Економско-социјалним Прогласом „За државу која брине о својим грађанима“, Двери стављају породицу и најсиромашније грађане у центар бриге државе и друштвене солидарности и предвиђају више од 90 мера, међу којима су најзначајније мере фискалне политике. Стога, Двери подржавају недавни предлог Фискалног савета за реформом застарелог пореског система и његову замену дуалним системом.
Српско друштво је већински сиромашно, а класне и социјалне разлике су највеће у Европи. Капитализам се у Србији и претворио у систем који штити повлашћене, богате и представнике политичке елите. Због неправедног пореског система и непостојања друштвене солидарности стопа ризика од сиромаштва износи 24,3%, а провалија између танког слоја богатих и огромног броја сиромашних људи и породица у Србији је највећа у Европи. Трећина становништва у Србији, односно готово 2,5 милиона људи, гладује или је испод границе сиромаштва, а размере сиромаштва у Републици Србији порасле су од 2012. године и од тада је дуплиран број гладних и неухрањених. У Европи само Албанија и Црна Гора имају ниже минималне зараде од „минималца“ у износу од 274 евра (32.371 дин.), који у Србији прима више од 350.000 људи, а неопорезиви износ је изузетно низак и износи само 18.300 динара.
Фискални савет је у анализи под називом „Могућности и потребе за системском реформом“ указао на неопходност пореске реформе у Србији и показао оно што и Двери у свом Социјално-економском програму тврде – да је постојећи систем опорезивања неправедан, да је пореска политика у Србији слепа за потребе породице и издржаваних чланова домаћинства, да су олакшице за најнижа примања срамотно ниске, а да пореско растерећење за породице и децу не постоји.
Предлози Фискалног савета који се односе на замену застарелог flat опорезивања системом дуалног опорезивања, на реформу пореског растерећења радника са нижим примањима и оних који издржавају чланове домаћинства, порески кредити за свако издржавано лице и повећање неопорезивог цензуса у сагласју су са свим захтевима и поридичном политиком Двери. Проглас Двери „За државу која брине“, поред наведених, предвиђа и друге бројне пореске олакшице које треба да омогуће праведнију расподелу у Србији, смањење сиромаштва и социјалну равнотежу, а да терет кризе пребаце на најбогатији део становништва. Неке од тих мера су и:
- Повећање минималних зарада путем укидања пореза на минималне зараде – повећање неопорезивог цензуса до висине мининалне зараде (уместо 18.300 дин неопорезиви део треба да буде 32.371 дин што ће смањити „сиву зону“ у запошљавању);
- Минимална зарада не може бити нижа од половине цене просечне потрошачке корпе;
- Смањење пореза и доприноса на зараде са садашњих 67% на 50% бруто зараде до 2030. године;
- Подстицаји за запошљавање младих кроз тзв. степенасте социјалнедоприносе (на радно ангажовање младих до 24 године живота стопа доприноса била би 20%, са 25-26 година живота стопа доприноса која би се плаћала била би 24% и тако даље све до 31 године живота стопа доприноса би се изједначила са постојећом законском. Овом политиком би се отклонила једна од највећих препрека за запошљавање младих – високи издаци за социјалне доприносе, а млади би задржали сва радна права као и социјалну и здравствену заштиту);
- Ослобођење одпореза свих младих предузетника до 27 године живота;
- Порески обвезник у Србији треба да буде домаћинство а не појединац, што ће омогућити пореске олакшице (издржавана лица, незапослени, број деце, образовање);
- Смањење пореза на имовину до одређеног нивоа имовине, а након тога прогресивно опорезивање имовине;
- Прогресивно опорезивање (или додатни порез) луксузних производа изнад утврђене вредности (сатови, накит, скупо крзно, скупоцени аутомобили, јахте, приватни авиони и др.) на пример увећан порез на типове возила чија је цена већа од три просечне годишње зараде;
- Увођење прогресивног пореза на богатство-некретнине број и вредност изнад одређених законских лимита;
- Прогресивно опорезивање шпекулативних послова и игара на срећу;
- Умањени (дегресивни) порези за породице са децом и породице са више деце и друге мере.
Уместо Фискалног савета поменуте мере требало је да предложи новоосновано Министарство за породицу, које је власт очито преузела из породичне политике Двери. За сада ово Министарство је само административни трошак јер за годину дана није учинило ништа за побољшање положаја породице. Положај и благостање породице треба да буду мера успеха свих политика и свих политичара у Србији.Само јака породица биће темељ јаке државе. За такву државу се Двери боре.
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери