Србија сваке године губи између 2 и 2,5 милијарде евра због одласка младих и квалификованих људи у иностранство. Директан губитак државе је новац уложен у образовање младих који напуштају земљу и он износи око 1,2 милијарде евра, у зависности од степена образовања младих емиграната. Индиректни трошкови представљају губитак тзв. бруто додате вредности због одласка младих (смањена потрошња, мањи порески приходи, мање пуњење фонда за пензије и др.) и тај губитак за Србију годишње износи још 1 милијарду евра. Одласком младих и образованих људи Србија годишње губи онолико колико извезе у ИТ сектору или читав приход од пољопривреде у родној години.
О егзодусу младих из Србије прецизне податке је најтеже наћи у самој Србији. Према подацима Уједињених нација у иностранству се тренутно налази близу милион људи рођених у Србији, од чега око 850 хиљада у Европи. Талас миграција растао је од 1990. до 2000. године, да би се тај број смањивао до 2010. године, а потом се повећавао из године у годину. Из Србије годишње оде у просеку 50 хиљада младих и најобразованијих људи. Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) у Извештају о међународним миграцијама процењује да је у периоду од 2012. до 2016. године из Србије отишло 245.000 људи (International Migration Outlook 2018, OECD). Током 2015. године тај број износио је и 60.000 људи. О високом степену емиграције говори и то да Србија, поред Албаније, има највећи ниво дознака у читавој Европи, уз учешће од 5-6% бруто друштвеног производа.
Величина емиграције људи, а посебно младих из једне земље увек је у обрнутој сразмери са нивоом институционалне уређености. Чак ни високе плате не могу да надоместе урушену државу. Према истраживањима, млади и образовани људи одлазе најпре из оних држава које су најлошије уређене, и имају високу корупцију, низак ниво владавине права, као и лош квалитет јавних услуга (образовање, здравство). Емиграцијом младог и квалификованог становништва највише су погођене земље Централне и Источне Европе. По свим параметрима Србија међу овим земљама заузима најлошије место. Према проценама стручњака Фискалног савета (Миграције с Истока на Запад Европе: Да ли Србија може да одоли налетима ветра, 2020) емиграција младих ће се повећати у наредних пет година за 20-30%, чак и ако би имали релативно висок раст БДП-а од 4%. Пандемија ће ове бројке само повећати.
Трећина анкетираних српских студената планира одлазак у иностранство након завршених студија, а више од 94% дипломаца мотивисано је економским разлозима. Посебно је алармантан податак да 90% студената за одлуку о одласку има подршку својих родитеља. Ова трагична статистика је разумљива јер је стопа незапослености младих у Србији 30,3%, БДП по глави становника износи само 5450 евра, просечна месечна нето зарада је 480 евра, а у ризику од сиромаштва живи 39% становништва. По овим депресивним подацима Србија је дубоко на дну свих земаља из којих се емигрира. Иза Србије се по некима од ових параметара налазе само Северна Македонија и Бугарска. Земље у које се емигрира су Немачка (где оде више од половине наших младих људи), Аустрија (17%) и Словенија, а у овим је земљама БДП по глави становника од пет до десет пута већи него у Србији, док је просечна зарада два до пет пута већа него у Србији.
Демографска слика показује да се осим Београда убрзано празни читава Србија, посебно њен јужни и источни део, који ће у наредном периоду изгубити и половину становништва. Упркос милијардама евра потрошеним на државну регионалну помоћ, разлике у развијености региона Србије су највеће у Европи. Степен емиграције из појединих региона је у директној зависности од степена неразвијености краја из кога млади одлазе заувек. Од 2000. године Србија је изгубила више од пола милиона људи. Процена је да ће 2050. године Србија имати 2 милиона становника мање. И смањење броја становника у Србији и старење становништва у Србији су директно повезани са емиграционим токовима.
Чак и када би Србија удвостручила зараде, БДП и привредни раст – што је условима пандемије а и постпандемије немогуће – то не би утицало на смањење емиграције из Србије. Једини начин да се трагични тренд егзодуса младих из Србије заустави , па и преокрене, јесте да Србија унапреди квалитет институција и јавних услуга. То подразумева сузбијање корупције, владавину права, уништење криминала, као и унапређење просвете и здравства. Све то могуће је само уколико се промени владајући корумпирани систем.
Без промене система Србија је осуђена на умирање.
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери