Србија сваке године губи између 2 и 2,5 милијарде евра због одласка младих и квалификованих људи у иностранство. Директан губитак државе је новац уложен у образовање младих који напуштају земљу и он износи око 1,2 милијарде евра, у зависности од степена образовања младих емиграната. Индиректни трошкови представљају губитак тзв. бруто додате вредности због одласка младих (смањена потрошња, мањи порески приходи, мање пуњење фонда за пензије и др.) и тај губитак за Србију годишње износи још 1 милијарду евра. Одласком младих и образованих људи Србија годишње губи онолико колико извезе у ИТ сектору или читав приход од пољопривреде у родној години.

       Веља Невоља, вакцине и корупција нису најболније теме у Србији. Највеће несреће  српског друштва нису ни растакање државе и институција, ни угушена демократија ни затворени медији, ни аутократска владавина, а ни партократија. Ни организована пљачка јавне потрошње, па ни спој врха политичке елите, полиције и безбедоносних служби са генерисаним криминалом нису највећа мука српских грађана. Највећа трагедија Србије није чак ни то што је Србија једна од  три најсиромашније европске земље, као ни што су класне разлике у Србији највеће у Европи.  Све то и још много другог, само су узроци једне од најболнијих тема у Србији – проблема економске емиграције младих.
[ngg src=“galleries“ ids=“378″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″]

О егзодусу младих из Србије прецизне податке је најтеже наћи у самој Србији. Према подацима Уједињених нација у иностранству се тренутно налази близу милион људи рођених у Србији, од чега око 850 хиљада у Европи. Талас миграција растао је од 1990. до 2000. године, да би се тај број смањивао до 2010. године, а потом се повећавао из године у годинуИз Србије годишње оде у просеку 50 хиљада младих и најобразованијих људи. Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) у Извештају о међународним миграцијама процењује да је у периоду од 2012. до 2016. године из Србије отишло 245.000 људи (International Migration Outlook 2018, OECD). Током 2015. године тај број износио је и 60.000 људи. О високом степену емиграције говори и то да Србија, поред Албаније, има највећи ниво дознака у читавој Европи, уз учешће од 5-6% бруто друштвеног производа.
               
Величина емиграције људи, а посебно младих из једне земље увек је у обрнутој  сразмери са нивоом институционалне уређености. Чак ни високе плате не могу да надоместе урушену државу. Према истраживањима, млади и образовани људи одлазе најпре из оних држава које су најлошије уређене, и имају високу корупцију, низак ниво владавине права, као и лош квалитет јавних услуга (образовање, здравство). Емиграцијом младог и квалификованог становништва највише су погођене земље Централне и Источне Европе. По свим параметрима Србија међу овим земљама заузима најлошије место. Према проценама стручњака Фискалног савета (Миграције с Истока на Запад Европе: Да ли Србија може да одоли налетима ветра, 2020) емиграција младих ће се повећати у наредних пет година за 20-30%, чак и ако би имали релативно висок раст БДП-а од 4%. Пандемија ће ове бројке само повећати. 

Трећина анкетираних српских студената  планира одлазак у иностранство након завршених студија, а више од 94% дипломаца мотивисано је економским разлозима. Посебно је алармантан податак да 90% студената за одлуку о одласку има подршку својих родитеља. Ова трагична статистика је разумљива јер је стопа незапослености младих у Србији 30,3%,  БДП по глави становника износи само 5450 евра,  просечна месечна нето зарада је 480 евра, а у ризику од сиромаштва живи 39% становништва. По овим депресивним подацима  Србија је дубоко на дну свих земаља из којих се емигрира. Иза Србије се по некима од ових параметара налазе само Северна Македонија и Бугарска. Земље у које се емигрира су Немачка (где оде више од половине наших младих људи), Аустрија (17%) и Словенија, а у овим је земљама БДП по глави становника од пет до десет пута већи него у Србији, док је просечна зарада два до пет пута већа него у Србији. 

 Демографска слика показује да се осим Београда убрзано празни читава Србија, посебно њен јужни и источни део, који ће у наредном периоду изгубити и половину становништва. Упркос милијардама евра потрошеним на државну регионалну помоћ, разлике у развијености региона Србије су највеће у  Европи. Степен емиграције из појединих региона је у директној зависности од степена неразвијености краја из кога млади одлазе заувек.  Од 2000. године Србија је изгубила више од пола милиона људи. Процена је да ће 2050. године Србија имати 2 милиона становника мање. И смањење броја становника у Србији и старење становништва у Србији су директно повезани са емиграционим токовима.

Чак и када би Србија удвостручила зараде, БДП и привредни раст – што је условима пандемије а и постпандемије немогуће – то не би утицало на смањење емиграције из Србије. Једини начин да се трагични тренд егзодуса младих из Србије заустави , па и преокрене, јесте да Србија унапреди квалитет институција и јавних услуга. То подразумева сузбијање корупције, владавину права, уништење криминала, као и унапређење просвете и здравства. Све то могуће је само уколико се промени владајући корумпирани систем.

Без промене система Србија је осуђена на умирање.

проф. др Тамара Миленковић Керковић

Потпредседник Двери