И пре доношења новог Закона о јавним набавкама који се примењује од јула 2020. године, јавне набавке су у Србији биле значајан извор корупције.

     Готово три милијарде евра се у Србији сваке године троши у јавним набавкама, најчешће без конкуренције или са малим бројем понуђача. Индекс перцепције корупције се у Србији последњих година погоршава, па је у 2019. години Србија према Глобалним индексу корупције била на 91. месту од укупно 180 земаља (Transparency International). Нови Закон омогућиће својим решењима још већи монопол у трошењу овог огромног новца, а тиме и већу корупцију и пљачку новца свих грађана. Према саопштењу Топличког центра за демократију и људска права за првих пет месеци примене новог Закона о јавним набавкама покренуто је упола мање поступака него што је у претходних месеци покретано за само месец дана. То не значи да се трошило мање новца, већ да је већина послова закључено директном погодбом, па јавне набавке постају изузетак, а директне погодбе постају правило.  У односу на више од 120 хиљада уговора закључених у 2019. години,  према новом Закону о јавним набавкама је од почетка његове примене покренуто само 4800 поступака. Непоступање тужилаштава која злоупотребе у јавним набавкама треба да контролишу и процесуирају, као и закључење набавки путем директне погодбе, су монопол СНС картела и њима блиских привредника у  трошењу пара грађана довеле до врхунца. Тако су и остаци слободног тржишта у јавној потрошњи потпуно заробљени, а конкуренција уништена.

Због чега је то толико опасно за животе осиромашених српских грађана? Због чега би грађани опхрвани преживљавањем својих породица требало да брину још и о пословима које директори и вршиоци дужности директора у неком јавном предузећу закључују директном погодбом са братом или зетом неког министра? Куда иде разлика у погођеном и стварно исплаћеном у директној погодби у милионским набавкама? Шта је са квалитетом робе и услуга које се набављају директном погодбом,  када су они и у јавним набавкама били често јако лоши? Како ће се и којим начином куповине и закључења уговора  набављати вакцине?

Након што је страном капиталу препуштено тржиште робе и финансијско тржиште у Србији, успоставља се, оваквим системом јавних набавки, чврст монопол партијског картела над тржиштем јавне потрошње.

Узрок економског пропадања државе и њених грађана у Србији је одсуство слободне конкуренције у свим сферама јавног живота. Партијски монопол узрок је урушавања и уништења конкуренције у свим јавним сферама – у медијској, у политичкој и изборној, у сфери високог образовања, у привреди, у јавној потрошњи и у систему јавних набавки. Последица уништења конкуренције и стварање монопола партијског картела у јавним набавкама  је концентрација финансијске моћи код малог броја субјеката који су властима блиски. Основни мотив уништења тржишта и конкуренције у јавној потрошњи је преливање новца из јавног у приватни сектор политичко-финансијског картела. Нови Закон о јавним набавкама омогућиће да се монопол са финансијског тржишта прелије на политичко тржиште и доведе до потпуног уништења политичке конкуренције.

Уништење политичке конкуренције значи да  власти СНС-а неће бити краја, да је монопол у политичкој сфери окамењен, а опстанак СНС власти и своју пропаст финансирају кроз јавну потрошњу сви грађани Србије.

 

проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери