Домаћа привреда, пре свега мали привредници и предузетници који се баве услужним делатностима, изузетно су погођени, не само падом промета услед пандемије, већ и рестриктивним мерама које је прописала Влада Уредбом о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести КОВИД-19.  

    Њоме је ограничено радно време свим правним лицима и предузетницима од 23 часа до 6 сати наредног дана. Иако рационална, ова мера је погодила многе, пре свега угоститеље. Међутим, поред овог ограничења, Уредба Владе донела је и меру, којом је од 4. децембра до 15. децембра забрањен рад викендом свим правним лицима и предузетницима, али уз изузетке који су нелогични и често дискриминаторни за домаће привреднике, а без икакве компензације за пропуштену добит током викенда. Уредбом је забрањен рад викендом објектима који се баве трговином на мало, угоститељским радњама које се баве продајом хране и пића, као и у отвореним и затвореним тржним центрима, власницима козметичких, фризерских, салона лепоте, центрима за рекреацију и многим другим, али не и продавницама прехрамбене робе и великим трговинским ланцима, којима омогућава да раде сваког дана до 21 сата.

Док је малим и најугроженијим предузетницима (фризерима, козметичарима) забрањено да раде викендом, који им, по правилу, доноси највећу зараду и где због заказивања услуга нема гужве,  великим трговинском ланцима (хипер и супермаркетима) је то омогућено, иако то доводи до стварања великих гужви, поготову викендом.

Није први пут да су мере неправичне, као и да држава преференцијални статус признаје великим играчима, крупном капиталу и страним трговинским ланцима.

Домаћим предузетницима и малим привредницима су уместо даљих забрана и ограничења неопходни помоћ, субвенције и заштита. И пре ступања на снагу мера из ове Уредбе,  најугроженији пандемијом су били домаћи привредници и предузетници. Неселективним мерама за помоћ привреди  њихове су обавезе према држави само одложене до краја ове, односно до првих дана наредне године. Мере за очување радних места, у виду исплате минималаца,  истичу ускоро. Како и из чега ће привредници, најтеже погођени кризом, платити сопствене обавезе, као и порезе и доприносе на минималце који су исплаћени њиховим запосленима? Шта је са фиксним и додатним трошковима,  еколошким и небројеним другим таксама, фирмаринама, парафискалним и свим другим наметима, којима осиромашене локалне самоуправе покушавају да надоместе бар део прихода који, уместо у  локалну, иду директно у републичку касу.

Држава треба да заштити малог привредника и то тако што ће крајње селективно, према степену угрожености сектора,  да отпише порезе и доприносе на исплаћене минималне зараде за запослене, онима којима је помоћ најпотребнија. Тиме ће се спречити отпуштање запослених и све последице банкрота домаћих привредника по јавне финансије, али и по опстанак породица привредника и запослених. Такође, секторима који су најтеже погођени пандемијом потребна је даља финансијска подршка, мораторијум на обавезе до престанка пандемије (власници туристичких агенција, власници некатегорисаних смештајних објеката, event индустрија, уметници, музичари, власници играоница, угоститељи) и то према стопи пада промета у односу на прошлу годину. Помоћ и отпис дуговања морају бити селективни. Околности су промењене , па стога, како би мали привредници уопште преживели,  порезе на добит али  и доприносе треба бар у наредних годину или две дана смањити на половину.

У супротном, уколико власт настављајући са досадашњом неселективношћу и фаворизовањем страних инвеститора и крупног капитала, дозволи пропаст мале привреде и отпуштање стотина хиљада запослених, то неће бити само лична и трагедија њихових породица,  већ и даља драма становништва. Јавне финансије зависе од живота привреде. Банкротиране фирме не плаћају своје дугове. Српски буџет који је већ у минусу од 4,2 милијарде евра или 9% БДП-а,  у наредној години ће због смањења потрошње, као и због смањене масе уплата прихода од пореза на добит и пореза на доходак,  бити у још тежем стању. Ситуацију још трагичнијом чини и  то што структуру српског буџета у огромној мери – преко 65 % чине намети на потрошњу (ПДВ, акцизе и царине). У сценарију масовних банкротстава и отпуштања, пад потрошње је неминован, а то ће  утицати и на све који се тренутно сматрају безбедним – на пензионере и на запослене у јавном сектору.

Зато – сви треба да станемо уз захтеве мале привреде и предузетника. Од њихове, зависиће судбина и свих нас. 

 

проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери