Проф. др Тамара Миленковић Керковић: СНС режим је мало нервозан

     Подигнут оптужни предлог за вођење кривичног поступка против председника Српског покрета Двери Бошка Обрадовића, високог функционера СП Двери Славише Милетића и двојице чланова Двери Марка Ђурђевића и Давора Ђурђевића због учешћа у протесту 8. маја ове године на степеништу испред Народне скупштине, представља наставак комплексне агресије аутократског режима на Двери. И овим је потезом анти-демократска власт јасно обележила и Српски покрет Двери и његовог председника Бошка Обрадовића као највеће противнике актуелног анти-демократског и клептократског режима. Само дан након саслушања у предистражном поступку против председника Српског покрета Двери Бошка Обрадовића, и тројице сабораца Прво основно јавно тужилаштво је предложило суду да се председник Бошко Обрадовић и његови саборци огласе кривим због учешћа у протесту против измена изборних закона усред изборног процеса, због наводног насилничког понашања.
           
Јако је дуг списак свих режимских напада на Српски покрет Двери и његовог председника Бошка Обрадовића. Тужилаштво до сада никада није реаговало да заштити људе, имовину и достојанство чланова Двери, упркос великом броју пријава. Од медијског застрашивања, стигматизације, покушаја атентата, непрестане производње слике унутрашњег непријатеља, економског терора против Покрета, режимских спинова о насиљу Двери и њиховог председника над женама, преко лажних оптужби тужних конвертитских појава о наводним нарученим пребијањима, преко паљења и вандализације просторија Двери у више градова, напада на чланове и потпредседницу Двери од стране СНС плаћених батинаша, напада режимског кловна Мише Вацића на чланове Двери,  хапшења директора Инфослужбе  Двери, исцртавања мета на фигури који персонификује отпор власти – председнику Двери Бошку Обрадовићу, проглашавања борбе за слободу, правду и демократију за фашизам, а чланове Двери „фашистичким фалангама“ и то од председнице Владе Републике Србије, организовања митинга хиљада трабаната СНС-а против једног човека – председника Двери док штрајкује глађу испред Народне Скупштине, тражећи дијалог власти и опозиције, до неизрециво неинтелигентних покушаја врха МУП-а да се председник  Двери Бошко Обрадовић оптужи за везе са нарко-мафијом, или му се импутирају грешке претходних власти у којој никада није учествовао – комплексна агресија тоталитарног режима на Српски покрет Двери кулминира сада иницирањем кривичног судског поступка.Овај потез режима у потпуности огољује тоталитарну природу владајућег поретка у Србији.

И тужилаштво, и партијски картел по чијим налозима оно по хитном поступку издаје оптужне предлоге, па и криминални кругови који су иза фасада демократије у Србији, знају добро да по својој законској квалификацији насилничко понашање представља немотивисано насиље без објективне повезаности са понашањем оштећеног и само је себи циљ. Обојица, и министар здравља Лончар, са својим неистраженим везама са „Земунским кланом“, и посланик Ристичевић са својим сумњивим пословима са робним резервама, који се у овом поступку Тужилаштва наводе као оштећени и те како су објективно били повезани са доношењем закона којима се по ко зна који пут укида демократија у Србији, и као експоненти и сарадници власти били су логична мета протеста, политичке критике и јавног суда о сопственим делима.

Када се, након пада режима, буде писала историја бешчашћа Српске напредне странке, када буду проговорили сви који сада ћуте, и овај оптужни предлог за вођење судског против председника Двери Бошка Обрадовића, тадашњег народног посланика, председника опозиционе странке и његових сабораца, биће уџбенички пример селективног рада Тужилаштва, његове трагичне политизације и потпуне зависности од једног однарођеног режима.