Испадање Београдског универзитета са првих 500 места за 2021. годину на неформалној али престижној Шангајској листи је само логичан наставак прошлогодишњег избацивања Србије из пуноправног чланства Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у високом образовању (ENQA), а последица је губитка аутономије Универзитета, непостојања адекватног поступка акредитације и контроле квалитета, али и неадекватног финансирања науке за које су одговорни Влада Србије и Министарство науке, просвете и технолошког развоја.
Међународне акредитације домаћих универзитета нема, а процес акредитације је скуп. Плаћају га факултети (тј. студенти), нетранспарентан је и подложан корупцији, али је и под непосредном контролом извршне власти. Аутономија универзитета је озбиљно урушена последњим изменама Закона о високом образовању, а Национално тело за акредитацију (НАТ) је потпуно зависно од Владе и извршне власти. Сви ћуте и сви раде као да је у српском високом образовању и науци све у најбољем реду.
У земљи где пола министара у Влади и гувернерка Народне банке имају сумњиве или доказано плагиране докторате, где диплома председнице Владе потиче са непознатог америчког универзитета, где нема одговорности председника и чланова Комисија за квалитет или за акредитацију универзитета, где је Министарство науке пуно кадрова са Мегатренда, пад најстаријег универзитета у земљи испод 500 места на Шангајској листи је потпуно очекиван.
Универзитети и професори ћуте, а студенти се не буне. Срозавање високог образовања Србија ће плаћати јако дуго, и када ова власт буде коначно промењена.
Програм Двери за науку и високо образовање предвиђа мере за заустављање дањег пропадања високог образовања. Поред незастаревања поступака за утврђивање одговорности менаџмента факултета и универзитета за злоупотребе и кршење закона, Двери траже и достојанствен материјални и друштвени положај универзитетских наставника уз повећану друштвену, професионалну и етичку одговорност професора универзитета. Финансирање високог образовања, посебан статус за талентоване студенте и обезбеђено запослење за најбоље студенте у складу са националним интересима останка младих образованих у земљи су само неке од мера које високо образовање и науку у Србији могу да врате из амбиса у који незадрживо тону.