Јучерашње обраћање председника Српског покрета Двери Бошка Обрадовића председнику Скупштине Србије Ивици Дачићу са захтевом за пријем и консултације поводом најављеног почетка дијалога власти и опозиције и реакција на овај захтев учиниће већ сада јасним мотиве и стратегију власти у предстојећем дијалогу.
Биће све још јасније уколико представник највише власти у земљи, председник Скупштине Ивица Дачић одговори и на питања из наведеног захтева – када ће дијалог између власти и опозиције почети, када и колико пре најављених парламентарних избора ће се дијалог окончати, шта су гаранције власти да ће се договорено и спровести и хоће ли поред основних услова за слободне и поштене изборе, дијалог отворити и питање промене изборног система на свим нивоима?
Због чега режим заснован на превласти партије над државним органима уопште улази у дијалог- због добра свих грађана Србије или због притисака међународних представника?
Да ли је добробит грађана Србије разлог да власт отпочне дијалог о поштеним и фер изборима са опозицијом, која је протерана из политичког система и из свих политичких институција? Да ли режим то чини због свести о озбиљности политичке кризе у земљи, изазване одсуством легитимитета и суновратом свих важних демократских установа? Да ли је разлог за вођење дијалога огромна здравствена, галопирајућа економска и предстојећа хуманитарна криза која прети Србији? Да ли је мотив власти за дијалог застрашујући пораст сиромаштва у Србији и удвостручен број гладних од 2015. године којих је сада 5% укупног броја грађана Србије? Је ли испадање Србије из категорије слободних држава, или пад на 91. место по степену корупције довео власт на идеју да је степен декаденције српског друштва директно сразмеран одсуству опозиције из политичког живота?
Одговор на свако од ових важних питања је негативан.
У природи је корумпираних система да теже апсолутном.
Декларативна спремност српског режима на дијалог са опозицијом последица је како оцена из Нацрта Извештаја известиоца за Србију Европског парламента, тако и још оштријих квалификација садржаних у Извештају Европске комисије о напретку Србије за 2020. годину. По први пут од почетка приступних преговора 2014. године није отворено ниједно преговарачко поглавље. Такође, први пут се Извештај Европске комисије нашао на парламентарној расправи српске Скупштине. Најлошије су оцене о поглављима која се односе на владавину права, јавну управу, основна права и слободе изражавања, медије, правосудни систем, степен корупције и на борбу против организованог криминала. О саставу српске Скупштине, формиране након нелегитимних јунских избора, Извештај Комисије каже: „Новоформирану Скупштину Србије одликује ПРЕОВЛАЂУЈУЋА ВЕЋИНА ВЛАДАЈУЋЕ КОАЛИЦИЈЕ И ОДСУСТВО ОДРЖИВЕ ОПОЗИЦИЈЕ…“ , док се о изборном систему који се у Србији није мењао од 2000. године и нужности да у дијалогу учествује релевантна опозиција, у Извештају наводи: „од кључне је важности да власти у Србији реше недостатке који већ дуго постоје у изборном систему кроз транспарентан и инклузиван дијалог са политичким партијама и другим релевантним актерима А МНОГО ПРЕ ИЗБОРА….“.
Одговори на питања које је председник Двери Бошко Обрадовић поставио у свом захтеву за што хитније отпочињање консултација са представницима опозиције, показаће веома брзо капацитете власти и капацитете дијалога, као и интерес који ће представници власти током дијалога да штите – интерес свих грађана Србије или интерес одржања СНС стабилократије.
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери