Упркос изјавама представника режима о најбржем привредном расту у Европи, најбржем опоравку од рецесије и обећањима о повећању пензија, стварност је да је Србија постала земља сиромашних и гладних људи.
Стварност изгледа овако.
Минималну зараду у Србији у износу од 30.000 дин прима готово 350.000 људи од 2,2 милиона запослених. Више од милион запослених грађана Србије прима мање од 45.736 динара. колико износи тзв. медијална зарада. Просечна пензија свих категорија од укупно 1,7 милиона пензионера износи 27.775 динара (на Косову и Метохији она износи 26.449 динара), а милион пензионера прима мање од ове просечне пензије. Само 23.000 грађана Србије платило је порез на зараде, и то је око 1% запослених.
Ове суморне бројке мера су сиромаштва грађана Србије.
Готово једна трећина људи у Србији живи са просечним приходом до 30.000 динара. Како се у Србији живи са ових 250 евра месечно, говори и статистика за Србију коју пружа ФАО (Food and Agriculture Organization of the United Nations). У Србији је према подацима ове организације УН 2012. године било око 200 хиљада гладних или неухрањених људи или 2.6% укупне популације. Овај се број до 2016. године увећао за још сто хиљада, да би се потом број неухрањених у Србији удвостручио, тако да ова поражавајућа бројка у 2019. години износи 400.000 или 4.6% популације.
Ово је резултат политике коју је у последњих осам година спроводио владајући режим. Ефекат свих реформи по неолибералном моделу, пре свега у области радног законодавства, даље приватизације, продаје домаћих банака и јавних предузећа, политике бесомучног субвенционисања страних улагача и других наопаких потеза саветованих од кредитора, је да је од 2012. године до данас удвостручен број неухрањених људи у Србији.
Готово 5% свих грађана Србије или 400.000 људи у Србији је гладно или неухрањено. И остале вредности које говоре о пропадању Србије су застрашујуће. У порасту је анемија код жена у фертилном периоду (анемична је готово трећина свих жена од 15 до 49 година), а непрестано пада и вредност произведене хране по глави становника у Србији, па је уместо 430$ колико је по глави становника произведено у 2011. години, вредност произведене хране по становнику у 2016. години пала на само 391$.
Са друге стране, подаци ФАО говоре да најсиромашније земље света смањују број неухрањених , па је овај проценат, примера ради, у Етиопији од 2000. до 2019. године са 47.1% пао на 19.7% неухрањених у целој популацији.
Поређење Србије са Албанијом, која се традиционално поима као неразвијена у свим областима, показује дубину српског суноврата али и савремену експанзију Албаније у области пољопривреде, као и другим областима, у којима су јој резултати далеко бољи у односу на Србију. Док се у Србији број неухрањених удвостручио, Албанија бележи обрнуту тенденцију. Од 2008. године до данас Албанија је три пута смањила број неухрањених људи (8.9%), па та суморна бројка данас износи 100.000 или 3.6% популације.
Оно што поређење Србије са Албанијом чини још трагичнијим је и чињеница да Албанија има само трећину обрадивог земљишта у односу на оно којим располаже Србија (без података за КиМ), али зато наводњава 15 веће површине земљишта у односу на Србију. Док је у Албанији проценат наводњаваног земљишта 19,6% тај проценат у Србији износи само 1,3%. Ово су само неки од разлога због чега је Албанија четврта у Европи по степену развоја пољопривреде, а успела је да број неухрањених смањи три пута, док је Србија овај број за исти период удвостручила.
Ови застрашујући подаци су и пре периода пандемије корона вируса говорили о доминантном сиромаштву српских грађана и великом заостајању Србије, пре свега, у пољопривредној производњи, која је глобални ресурс будућности, а за коју је ова земља Богом дана.
Узроци сиромаштва грађана Србије су неразвијеност и ниска продуктивности српске привреде, неефикасност српске државе, огромне размере криминала и корупције и неспособна политичка елита.
Промена власти али и целокупног система који је омогућио овакав степен девастирања положаја грађана Србије је услов опстанка државе и народа.
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери