Ова пљачкашка машинерија није изум СНС-а, она постоји деценијама, али је актуелни режим са заробљеним институцијама то отимање јавног новца усавршио до апсурда.
Из године у годину пљачка јавних финансија тј. новца свих грађана Србије од стране СНС картела се наставља, а то показује и најновије истраживање Топличког центра за демократију и људска права. У првих сто највреднијих уговора које су држава и локалне самуправе закључиле у 2020. години у вредности од готово три милијарде евра (2.785.905.625,00 евра) просечан број износио је 1,27 понуђача по уговору, док у 79 од 100 највреднијих уговора конкуренције уопште није ни било, већ је у овим милионским пословима учествовао само један понуђач. У претходној, 2019. години, тај број који показује заробљеност тржишта једне земље и праксу „намештања тендера“, тајних провизија и закључивања милионских уговора слободном погодбом износио је 1,47 понуђача по уговору и очито у Србији пада сваке године. Највећи број тих уговора закључила је држава на међународном тржишту билатералним уговорима без тендера, а међу њима је највреднији онај закључен са одлазећом Макроновом Владом у износу већим од 580 милиона евра.
Исто тако, из године у годину појављују се исте фирме које са државом на овај начин, без конкуренције, закључују уговоре. У 2020. години највредније уговоре (јавне набавке и јавно-приватна партнерства) закључиле су Нафтна индустрија Србије а.д. Нови Сад – 151.041.874 евра, Ниш експрес а.д. Ниш – 65.724.386 евра, Термомонт д.о.о. Београд – 64.402.168 евра, МПП Јединство а.д. Севојно – 40.793.502 евра и Компанија Дунав осигурање а.д.о. Београд – 37.053.523 евра. Док број понуђача по уговору у јавној потрошњи у Србији пада из године у годину, истовремено расте индекс перцепције корупције у јавном сектору , па је од 2019. године када је Србија била на 91. по индексу корупције, у 2020. години Србија рангирана још горе и била на још вишем 94. месту по степену корупције међу 180 земаља.
Ове две бројке – број понуђача по уговору и степен корупције – увек су у узајамној вези, и показују степен организоване пљачке грађана који су из године у годину све сиромашнији, док Србија пада у дужничко ропство са тренутних 30 милијарди евра дуга.
Двери су много пута упозоравале да се чудовишни, и у Европи најдубљи јаз између обогаћене политичке елите у Србији и њених осиромашених грађана, створио управо због овог криминалног заробљавања тржишта јавних финансија. Преливање пара из буџета и јавне потрошње у приватне џепове СНС картела се убрзава, а монопол се са финансијског тржишта преноси на политичко тржиште и довешће до потпуног уништења политичке конкуренције, а тада и власти СНС краја неће бити.
Ова пљачкашка машинерија није изум СНС-а, она постоји деценијама, али је актуелни режим са заробљеним институцијама то отимање јавног новца усавршио до апсурда. Осиромашени грађани морају постати свесни да својим новцем финансирају сопствену пропаст и бекство своје деце из земље. Из сиромаштва у које сваким даном тону све дубље, грађани Србије се могу спасти не само променом власти, већ променом читавог корумпираног система, а избори у пролеће 2022. године су једна од последњих прилика за ту промену.
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери