Српски Покрет Двери - Лого
Search

Опсенарство и лажи представника режима о „највећем привредном расту у Европи“, о „најбољим економским мерама за помоћ привреди“, буџетском суфициту, монетарној стабилности и фискалној консолидацији земље развејао је Предлог закона о изменама и допунама буџета Србије за 2020. годину. Овај ребаланс буџета, усвојен од незаконите и нелегитимне Владе, показао је да Србија у државној каси има мањак од 4,2 милијарде евра  а да је то готово 9% годишњег националног дохотка.

     За овај рекордни, до сада незабележени буџетски дефицит од 483 милијарде динара у 2020. години одговорна је власт која је за осам година већ задужила Србију за додатних 11 милијарди евра, а тиме и сваког грађанина Србије оптеретила са 1900 евра дуга и која је ниво јавног дуга подигла на 58% бруто друштвеног производа (БДП). Сликовито представљено то значи да ће у будућности од сваког грађанина Србије ова незаконита и нелегитимна Влада узети још додатних 600 евра, и то само за ову, 2020. годину. Због овог мањка у државној каси јавни дуг ће до краја године извесно достићи 60% БДП-а.

Овакав ниво задужености земље се и по критеријумима ЕУ сматра индикатором уласка у метастазу дугорочне фискалне одрживости и званичним уласком земље и њених грађана у дужничко ропство.

Шта буџетски дефицит од 4,2 милијарде евра за 2020. годину доноси грађанима Србије? Овај огроман мањак у буџету неко треба да покрије, па то за грађане значи даља пореска оптерећења у наредним годинама, а тиме још тежи живот. Овај ниво задужености значи инфлаторни притисак и скок цена. Оно што је за грађане невидљиво али за земљу погубно је да ће овако висок јавни дуг довести до пада кредитног рејтинга Србије, и до поскупљења отплате постојећег дуга који износи 27 милијарди евра. Са овако слабом привредом какву има Србија задужење од 60% националног дохотка имаће исте ефекте као и дуг од 120% БДП-а за неку средње развијену земљу. Србија је и сада, по свим економским параметрима на зачељу Европе. У Србији је од 2012. године дуплиран број гладних и неухрањених и сада их је 400.000, што је 5% свих грађана Србије. И сада у Србији више од 350.000 људи прима минималну зараду од 250 евра, а преко милион пензионера прима пензију мању од просечне која износи 27.775 динара. Бруто друштвени производ по глави становника у Србији је  8086 $ (GDP per capita), а и по индексу  корупције,  по степену неефикасности државе, по стопама  трговинског дефицита и према бројним другим показатељима, Србија је на најгорем месту у Европи. Ови трагичне бројке последице су рада Владе која се све време хвалила својим историјским резултатима.

Аргументи министра финансија Синише Малог, у покушајима да погубни дефицит представи као „прелазни корак“ ка буџету у 2021. годину, као и последицу мера предузетих због пандемије још су слабији од оних које је нудио у прилог своје академске честитости након што му је поништен  плагирани докторат. Фискални савет Републике Србије је у својој Оцени Предлога ребаланса буџета за 2020. годину изнео бројне разлоге  који говоре о томе да је висина претеране јавне потрошње неефикасне државе довела до оваквог мањка у буџету.  

У овој анализи коју је израдио Фискални савет садржана је већина критика и предлога које су и Двери правовремено упућивале Влади и њеним „економским маговима“ који су овакве мере спроводили супротно свакој економској логици. Те се критике тичу и неселективности економских мера за помоћ привреди у пандемији за које је потрошено 5,1 милијарди евра и 11% буџета, неодговорној и без преседана у Европи мери доделе 100 евра свим пунолетним грађанима (потрошено 700 милиона евра или 1,3% БДП) и осталим видовима предизборне корупције. Критике су се односиле и на додатно задужење државе у иностранству за још 2 милијарде евра под најнеповољнијим условима, на нетранспарентну државну помоћ Ер Србији (1,5 милијарда евра), ЕПС-у и произвођачима обновљивих извора енергије (1 милијарда евра), на инфраструктурне пројекте за које су страним извођачима исплаћиване милијарде евра и на многе друге јавне инвестиције где се новац грађана просипао немилице. О пљачки јавних средстава, републичког и локалних буџета овде и не говоримо. Са друге стране, буџетски корисници којима су овим ребалансом апропријације смањене, су управо грађани Србије којима ће помоћ у пандемији бити најпотребнија. Средства су смањена само Републичкој дирекцији за имовину због одлагања куповине бања у власништву ПИО фонда (биће реализовано у 2021. години), Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања због смањења социјалних давања, како за бригу о породици, тако и за социјалну заштиту, као што су ребалансом смањена буџетска средства намењена за културу и за  заштиту животне средине.

Погубност овакве фискалне политике  и даљег нужног задуживања како би се дефицит покрио ускоро ће осетити сви грађани Србије.

 

проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: