Српски покрет Двери се најоштрије противи продаји 92% капитала које Република Србија и сви грађани Србије имају у најзначајнијем хидролошком институту у овом делу Европе – Институту за водопривреду „Јарослав Черни“.
Упркос профиту који остварује, упркос међународном реномеу и стратешком значају до сада урађених пројеката и упркос пројектима чију оправданост овај Интитут тек треба да оцењује у области управљања водама и очувања воденог богатства, Министарство привреде је, на основу одлуке Владе јавну продају огласило почетком октобра, а отварање пристиглих понуда седам компанија заказано је за понедељак 8. новембра. Српски покрет Двери захтева од Владе Републике Србије и премијерке Ане Брнабић, као и од Министарства привреде и министарке Анђелке Атанасковић ДА ОВУ КРИМИНАЛНУ И МОНСТРУОЗНУ ПРОДАЈУ ХИТНО СПРЕЧЕ. Од Министарства просвете, науке и технолошког развоја и министра Бранка Ружића, као и од Националног савета за науку и технолошки развој ЗАХТЕВАМО да Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ по ХИТНОМ ПОСТУПКУ прогласе ИНСТИТУТОМ ОД СТРАТЕШКОГ ИНТЕРЕСА за Републику Србију, како би његов већински власник морала да остане Република Србија. Од Српске академија наука и уметности и њеног председника др Владимира Костића ЗАХТЕВАМО ДА СЕ ОГЛАСЕ И УСТАНУ ПРОТИВ ОВЕ СРАМНЕ И ПОГУБНЕ ПРОДАЈЕ.
Институт „Јарослав Черни“ је једини државни институт за водопривреду у југоисточној Европи, основан још 1947. године као Хидролошки завод под окриљем Српске академије наука и уметности и водећа је научно-истраживачка организација која се бави управљањем водним ресурсима. У протеклих 70 година готово сва развојна и примењена истраживања у области вода у Србији радиле су лабораторије и угледни стручњаци „Јарослава Черног“. Институт поседује овлашћење надлежног Министарства за узорковање и испитивање квалитета површинских, подземних и отпадних вода.
Парадоксално је и срамотно да се Институт „Јарослав Черни“, како због значаја водних богатстава чијом се контролом бави, тако и због свог међународног реномеа и седамдесетогодишње традиције није до сада нашао на листи института од националног значаја Министарства просвете, науке и технолошког развоја (https://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/12/Akreditovani-instituti-sredjeno-cir-12-1.pdf). Постављамо питање – да ли Институт „Јарослав Черни“ до сада није проглашен институтом од стратешког значаја, иако по свом значају то неоспорно јесте, само да би се његов целокупни капитал могао продати? Да ли таква иницијатива није покренута, упркос његовом значају и вредности, како на њега не би могао да се примени чл.58 ст.2 Закона о науци и истраживању, по коме се институти од стратешког интереса за Републику Србију могу приватизовати само тако да најмање 51% капитала мора да остане у државној својини? Због чега се не оглашава директор Инситута др Дејан Дивац уместо што уочи продаје потписује кредитна задужења вредна више милиона евра? Ни Српска академнија наука и уметности, ни Национални савет за науку и технолошки развој, ни Заједница института Србије, а ни Министарство просвете, науке и образовања до сада такву иницијативу нису дали.
Српски покрет Двери оправдано сумња да се ова неразумна и штеточинска продаја већинског државног капитала у државном привредном друштву које се бави водопривредом, и то по почетној минорној цени од 2,57 милиона евра, управо и ради са намером да се приватном интересу и утицају препусти оцена реализације многих скорашњих кључних пројеката – градња на Макишком пољу са изградњом београдског метроа, студија оправданости и генералног пројекта изградње водоизворишта подземних вода на Великом ратном острву, пројекат „Јадар“ на подручју Дрине за експлоатацију литијума компаније „Рио Сава“ („Рио Тинто“), као и пројекти вредни 8 милијарди евра за системе пречишћавања отпадних вода, а у будућности и продаја ХЕ „Ђердап“ и хидроелектрана на Дрини.
Такође, приватизација овог института укинуће све бране ка приватизацији водоснабдевања у градовима Србије. Без воде ће у перспективи остати и грађани Београда и грађани Србије. Вода ће у годинама пред нама постати најскупљи ресурс, а Србија има више од 400 изворишта здраве и питке воде врхунског квалитета, због чега је надлежна комисија Уједињених нација Србију уврстила међу првих педесет земаља у свету по резервама здраве и питке воде. Док се у свету најављују ратови за воду, јер се према прогнози Уједињених нација очекује да средином 21. века чак 7 милијарди људи живи у недостатку воде, у Србији право на воду није заштићено Уставом, већ је приватизовано и страним компанијама уступљено на стогодишње коришћење 80% изворишта минералне воде, а наставља се и отимање минералних вода од грађана Србије.
Уколико продаја Института „Јарослав Черни“ буде реализована то ће бити један од најкриминалнијих потеза актуелне власти, а било их је и превише. Нека потенцијални купци знају да ако се продаја и догоди и деси ли се да купе 92% државног капитала Института за водопривреду „Јарослав Черни“, да ће одмах након промене власти остати без власништва над Институтом „Јарослав Черни“ јер ће бити враћен држави. То су учиниле земље попут Француске и Мађарске, урадиће то и Србија. Право на воду грађана Србије мора да постане Уставом гарантовано, а овај Институт мора остати у својини грађана Србије и јавног интереса.
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери