Јавна расправа о ажурираној стратегији о процени утицаја на животну средину пројекта изградње постројења за енергетско искоришћење комуналног отпада (електране или спалионице) у Винчи је само обична фарса да се испоштује законска процедура! Уместо да се јавност упозна, расправа је одржана у згради општине Гроцка, потпуно измештено и удаљено да што мање грађана види и реагује.

         Представници Министарства за заштиту животне средине, представници новоформираног предузећа “Бео чиста енергија“ и  Секретаријата за заштиту животне средине у Београду нису се ни потрудили да нас убеде да је пројекат комплетан и да ће ваздух у Београду бити чистији када нови приватни партнер преузме градску депонију у Винчи и почне са радом електрана која ће спаљивати комунални отпад из града!

Представници  Српског покрета Двери  присуствовали су  јавној расправи на ажурирану студију о утицају на животну средину пројекта изградње електране која ће спаљивати комунални отпад у насељу Винча, поред већ постојеће комуналне градске депоније. Представници француско – јапанског конзорцијума, сада као предузеће “Бео чиста енергија“ д.о.о.  потрудили су се да представљање пројекта о самој изградњи термоелектране траје максимално како би нас уморили подацима које су представљали преко видео бима. На крају су и представили “нову градску депонију“  снимљену из ваздуха  као да се ради о некој туристичкој дестинацији, а не о депонији комуналног отпада!

Међутим то нас није спречило да поставимо многа питања:

  1. Која ће то национална, независналабораторија контролисати количине и емисију гасова у ваздуху насталу услед спаљивања комуналног отпада, посебно веома канцерогених материја диоксина и фурана и честица ПМ10 и ПМ2,5?
  2. Која ће национална или друга независна лабораторија континуирано контролисати поред ваздуха присуство и количину живе и других тешких метала у земљишту и водама поред депоније?
  3. Како ћете заштитити постојећу градску депонију и спречити пожаре који су редовни у њој? Да подсетимо прошле године Београд је био затворен град због загађења као последица пожара на постојећој градској депонији!
  4. Зашто се нова градска депонија налази поред већ постојеће градске депоније, односно на истој локацији у Винчи?
  5. Зашто није затворена постојећа градска депонија а нова направљена на много већој удаљености од 10 км од центра града, ако се водило рачуна о екологији, чистом ваздуху и здравој околини?
  6. Зашто је депонија само 800 метара од првих стамбених објеката у самом насељу Винча, у Миријеву од 1,2 до 2км а од центра наше престонице само 10 км?Да ли је и у једној европској земљи главна и једина градска депонија на само 10 км од самог центра главног града?
  7. Шта ће се десити ако проради савест чланова Комисије и одбију ову стратегију?
  8. Зашто је јавна расправа о загађености ваздуха сада када су радови увелико у току?
  9. Да ли постоје друга истраживања која потврђују валидност истраживања која су пројектом предвиђена и урађена? Ако постоје, која су?
  10. Питање за др Тању Радовић: Колико је овај пројекат у сагласности са научном етиком?

На сва питања одговори су били да се та питања не односе на овај део студије, да је о целокупном проблему и решавању требало да води рачуна град Београд и власт, а не они који су израдили студију!

Наша замерка је да су наведену студију посматрали и анализе радили пре почетка и за време градње постројења а да нисмо добили информацију и податке о свим чињеницама и опасностима када спалионица (електрана) комуналног отпада почне да ради.

У разговору смо на првих неколико питања добили одговор да ће се ваздух контролисати два пута годишње а вода четири пута годишње! Да ли је то довољно да будемо сигурни да ће се прописи из ове области о емисији штетних гасова који буду у ваздуху после сагоревања комуналног отпада поштовати а добијени и мерени параметри ваздуха, воде и осталих метала бити у границама које су дозвољене?
Ми нисмо данас добили прецизан одговор осим да је то пројектовано да тако буде!

С обзиром да су упорно понављали да је то све у складу са свим домаћим и европским законима да иза стоје потписом озбиљни људи, не постоје друге гаранције нити чврсти докази да ће тако бити у пракси нити постоји јак систем контроле наших институција и лабораторија (којих нема) и који ће их натерати да све и пројектовано и прописано спроведу.

[ngg src=“galleries“ ids=“292″ display=“basic_slideshow“]

Зато смо на крају предлагачу ове студије др Тањи Радовић предложили да, почев од ње, затим свих представника Министарства за заштиту животне средине, представника Секретаријата за заштиту животне средине а посебно представнику страног партнера предузећу “Бео чиста енергија“, направе куће у непосредној близини депоније са погледом на депонију и уживају у погледу, свежем ваздуху и чистој околини, у тој зеленој оази као што су ту нову депонију комуналног отпада представили! Само тада ћемо веровати да је то заиста тако!

Драги Београђани, какав ћемо ваздух дисати убрзо ћемо сви заједно то осетити и приметити!
 

Радмила Васић
Председник ГрО Двери Београд