Влада Републике Србије у техничком мандату донела је, 15. октобра 2020. године, одлуку да покрене поступак приватизације четири водопривредна друштва: ВПД “Горњи Банат“, из Кикинде, ВПД “Средњи Банат“ из Зрењанина, ВДП “Тамиш Дунав“ из Панчева и ВДП “Подунавље“ из Ковина. Оно што се може видети на сајту АПР-а јесте да ова друштва имају 152 милиона, 128 милиона, 13 милиона и 5 милиона динара оснивачког капитала, да су нека друштва као што је ВДП “Горњи Банат“ са традицијом од преко 170 година, да покривају и по неколико општина о којима брину о водама, и да су то огромне насељене и обрадиве површине које ће остати без контроле и заштите.
Само ВДП “Горњи Банат“ покрива чак четири општине: Кикинду (са 78.224 хектара), Чоку (са 32.117 хектара), Нови Кнежевац (са 30.554 хектара) и Нови Бечеј (са 60.962 хектара), односно укупна површина Водопривредне организације износи 201.875 хектара. Како и на који начин објаснити грађанима тих и свих осталих општина који живе у плавним подручјима да ће ово и друга водопривредна друштва прећи у руке приватника и на који начин ће се регулисати да будући власник поштује и спроводи закон о водама и решава све водопривредне проблеме. Да ли ће приватник увек имати запослене раднике који ће редовно одржавати целокупни систем или ће их приватник тражити када су проблеми појаве на терену?
Целокупни водопривредни систем је у лошем стању због системских грешака и поступања ове и претходних Влада, а посебно због катастрофалних одлука Владе РС и то у техничком мандату.
Јавним предузећима се смањују законом загарантоване финансије из буџета, чиме су она онемогућена да обављају своје радове у оквиру водопривредног система, не могу да исплате своје обавезе, проглашавају се за губиташе и затим се у поступку приватизације продају за буд зашто.
С друге стране, та приватизована предузећа, а у овом случају водопривредна друштва, не обављају посао који су имала, тако да је штета од поплава много већа од износа за који су та водопривредна друштва продата.
Због оваквих одлука Владе РС и то у техничком мандату, Двери покрећу питање одговорности Владе Републике Србије, посебно премијерке Ане Брнабић и ресорних министара због угрожавање живота људи, њихове имовине, пољопривредног, индустријског и другог земљишта, читавих градова, села и насеља од могућих поплава и загађења. На овом примеру се види да Влада није извукла поуке из 2014. године, да се Влада не бави превентивом већ ће опет решавати последице које проистичу из њихових неразумних и катастрофалних одлука. Покрет Двери се противи даљој распродаји, уништавању и разарању водопривредног система, приватизацији на овакав начин водопривредних друштава и позива да се комплетан водопривредни систем уреди како би у будућности били заштићени сви од могућих поплава, да се смањи загађење река и сливова, да се сви водопривредни објекти одржавају, као и да се унапреде и модернизују системи за наводњавање површина. У супротном, 2014. година и последице од поплава ће се поновити опет на штету свих нас, посебно оних који живе у плавном подручју.
Радмила Васић
Члан Председништва Двери
Председник Савета Двери за инфраструктуру, енергетику и телекомуникације