Србија је Богом дана земља за пољопривредну производњу. Огромне обрадиве и квалитетне површине, богатство биљног и животињског света, клима прилагођена свим културама, богата традиција бављења пољопривредом, научне институције које 100 година образују пољопривреднике и тренутно 30.000 младих агронома, највеће су благо српске пољопривреде. Држава Србија располаже са 5,11 милиона хектара пољопривредног земљишта, од тога су обрадиве површине 4,25 милиона хектара. Поред обрадивог земљишта, држава Србија поседује добар потенцијал река и канала и уопште има добре хидролошке прилике. Прогнозе стручњака су, да би Србија са пољопривредним ресурсима које има, уз интензивну производњу, са повећањем процента земљишта које је покривено заливним системима,  могла да има две жетве годишње и да обезбеђује храну за чак 80 милиона становника.

Међутим све то није било довољно да пољопривредно-прехрамбена индустрија постане мотор развоја наше привреде, него се чак десило и супротно, првенствено  неодговорним руковођењем и небригом, према природним и привредним ресурсима наше земље.

У протеклих 30 година у Србији је дошло до велике кризе друштва и економије, што је резултирало слабљењем пољопривредних потенцијала и њених производних субјеката.

Сви субјекти у пољопривреди су доживели пад продуктивности, тако да можемо да констатујемо:

 

Производни субјекти

Све гране пољопривреде доживеле су пад производње: сточарство, ратарство, воћарство и повртарство. Иако су се у протеклих 15 година на светском плану, десили трендови пораста цена хране за чак 50%, наши пољопривредници нису осетили бољитак у своме пословању, због константног неуређеног тржишта и небриге државних институција. Све гране пољопривреде су доживеле или пад производње или заостатак у развоју и тржишној конкурентности. Од свих сектора најгоре је прошло сточарство, које је претрпело најтеже последице. Наш сточни фонд је уништен. Само у сектору млекарства,  број говеда старијих од 24 месеца је

смањен од 2006. године за скоро 50%. Број грла 2006. године је био 680.000, а 2014. године је био 357.000. Одређене гране пољопривреде су и даље конкурентне на регионалним тржиштима, али је неопходно улагање у нове технологије ради повећања приноса, ако мислимо да задржимо ниво регионалног лидера у производњи хране. Пошто у сектору житарица бележимо константан раст извоза, приоритети државе и стручњака морају постати повећање приноса по хектару. Такође, повећање производње повртарских култура, мора постати стратешки правац развоја због велике акумулације профита. Гајење поврћа на великим површинама треба да постане приоритет, јер се сада 95% производње обавља на породичним газдинствима. Тренд раста производње поврћа у пластеницима и под системима за наводњавање је константан, али је немогуће достићи ефективност производње без државних субвенција и царинске заштите домаћег тржишта. Воћарство и виноградарство такође могу бити стратешки правци развоја пољопривреде, ако обновимо засаде на великим државним парцелама, јер је скоро комплетна производња или  95% на породичним газдинствима. Воћарство и виноградарство могу имати највећи потенцијал извоза, поготово на тржиште Русије и Евроазијског економског савеза, који су дефицитарни са том врстом производа

Главни задатак Српског покрета Двери мора бити улагање свих државних ресурса у развој домаће производње. Такође, одлучно се противимо могућности да се ССП (Споразум о стабилизацији и придруживању) примењује једнострано. ССП је недвосмислено штетан по домаћу пољопривреду и српског сељака. Српски покрет Двери се залаже за укидање ССП-а, а уједно залажемо се за развој домаће пољопривреде и заштиту српског сељака.

Од пољопривредних субјеката, који су били носиоци развоја пољопривреде 80-их година, у протеклих 30 година, највише су страдали велики пољопривредни комбинати, пољопривредна предузећа и задруге, а њихов девастација  је и данас у току. После 2000. године и друштвено-политичких петооктобарских промена, дошло је процеса приватизације државних комбината и предузећа. Тај процес је тотално нестручно урађен, са само једним циљем, преузимање државне имовине за минорна финансијска средства, што је резултирало да је 38 приватизација раскинуто. На тај начин је дошло до промене великог дела  власничке структуре у агро сектору. Након процеса приватизације долази до оснивања многобројних малих и средњих предузећа (МСП) са бројем до 50 запослених, који полако преузимају улогу великих комбината због лакше прилагодљивости захтева на тржишту. Породична газдинства, као најжилавији субјекти који имају традиционално дугу историју постојања у нашем народу, су успела да се одрже, у овом периоду. Иако смо у протеклих 10 година по статистичким подацима остали без 150.000 породичних газдинстава, ипак се тренутно на породичним пољопривредним газдинствима упошљава 1.500.000 грађана Србије, који обрађују 3.500.000 ха.

Породична газдинства морају постати приоритет државе, ради што бржег развоја пољопривредне производње. Циљ државних органа мора бити стварање јаког средњег слоја пољопривредних произвођача, који ће бити ослонац државе у њеној прехрамбеној безбедности.

Посебно је недопустиво да нам 600.000 хектара обрадивог земљишта стоји необрађено, у времену када храна постаје приоритетни  ресурс за очување независности и суверенитета земље.

Сваки хектар српске земље мора бити обрађен.

Осим што је потребно да је има у довољној количини, храна мора бити и здравствено безбедна, што поред извора чисте пијаће воде, спада у основне изазове 21. века.

Српски покрет Двери се одлучно противи увозу и дистрибуцији генетски модификованог семена и хране, као и свих намирница животињског порекла који потичу од животиња које су храњене овом врстом семена или хране. Хоћемо здравствено безбедну храну за своје грађане, а не да Србија буде складиште за сав европски прехрамбени отпад. Србија мора постати највећи произвођач органске хране у целој Европи. Стратешки циљ државе и Министарства пољопривреде треба да буде, да постанемо лидер у овој области, пошто имамо све географске предуслове за то. То ће бити шанса за привредни успех свих произвођача хране у Србији.

Село мора бити темељ развоја Србије.

Процес индустријализације у Србији је довео до тога, да је данас ситуација поражавајућа: од 4.600 села 1.200 је пред нестанком, око 50.000 кућа у српским селима је празно, 260.000 неожењених домаћина у петој деценији живота, а село је постало тотално неинтересантно место за зачетак породице и за покретање пословања.

Држава Србија и Министарство пољопривреде, морају да направе стратегију за развој руралних подручја и да баш такве средине постану уточиште за десетине хиљада младих људи који су у процесу евроунијатских интеграција остали без могућности да свој радни век започну у градовима.

У протеклих 15 година је дошло до урушавања целокупног система у пољопривреди, и зато Двери сматрају да нам је неопходна нова аграрна реформа и државна пољопривредна стратегија, која ће редефинисати постојеће односе међу свим пољопривредним субјектима. 

Зато ЦИЉЕВИ пољопривредне политике морају бити:

МЕРЕ:

 

Финансијске и развојне институције

Да би се српска пољопривреда развијала сходно компаративним предностима, које имамо у односу на друге земље у Европи, неопходно је да развој пољопривреде прати и одговарајућа финансијска подршка, првенствено домаћих државних финансијских институција.

Комерцијалне банке, као веома важне институције у финансирању пољопривредне производње, нису успеле да одиграју пресудну улогу у развоју пољопривредних субјеката, због чињенице да услови под којима се дају кредити, нису довољно доступни пољопривредницима из више разлога.

Српски покрет Двери сматра да држава мора да подстакне оснивање домаћих финансијских институција, чија ће једина сврха бити ревитализација домаће пољопривреде. Просто је незамисливо да ми данас немамо једну специјализовану банку за финансирање аграра, када знамо да смо пре Другог светског рата 1929.године, имали Привилеговану Аграрну банку, која је финансирала развој пољопривреде.

Најважнија конкретна мера државе је аграрни буџет, који прописује Министарство пољопривреде и који је основни замајац развоја пољопривреде, јер се из његове структуре највећи део издваја за субвенције пољопривредницима.

ЦИЉЕВИ:

МЕРЕ:

  1. усмеравање својих средстава у домаће пољопривредне произвођаче
  2. подстицање кредитирања извоза
  3. подстицање улагања у савремене технологије
  4. подстицање конкурентности на тржишту, домаћих пољопривредних субјеката

 

Друштвено-економски амбијент

Целокупна друштвено-економска ситуација у агроиндустрији је нестабилна и неповољна. Држава и њени надлежни органи,  нису успели да  пронађу механизме да заштите и припреме наше пољопривредне произвођаче за нове тржишне услове, после започињања процеса придруживања Европској унији, а поготово после ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) и либерализације српског тржишта 1. јануара 2014.година.

Србија је преплављена производима из ЕУ, који су субвенционисани од стране својих матичних држава и који представљају озбиљну конкуренцију нашим, ионако осиромашеним пољопривредним произвођачима.

Двери сматрају да је Споразум о стабилизацији и придруживању погубан за српску привреду и да што пре мора бити суспендован. Тржиште Евроазијског економског савеза на челу са Русијом је потенцијално и приоритетно тржиште на коме можемо обезбедити константан извоз домаћих производа у дужем временском периоду.

Проблеми који се јављају на српском тржишту су:

ЦИЉЕВИ:

МЕРЕ:

За будући успешан развој свих производних и непроизводних субјеката, финансијских субјеката и побољшања услова на тржишту, неопходно је веће ангажовање државних органа, који морају да искористе све потенцијале које српска пољопривреда има.

Српски покрет Двери се залаже за корените промене на свим нивоима, развијање и улагање у домаће производне капацитете, као и прављење опште позитивне атмосфере у друштву за развој пољопривреде и села. Потребан нам је нови ентузијазам целог друштва а поготово младих људи, као и осећање веће одговорности за очување свих пољопривредних ресурса које су нам наше генерације, које су то стварале кроз велики рад,  оставиле на чување и на унапређивање.

СЛОГАНИ:

Земља мора остати наша – не дам земљу

Србија земља здраве хране – стоп ГМО

Српска храна за српску породицу

Породично газдинство – будућност српског села

Село-темељ развоја Србије

Вратите српске задруге сељаку у руке

ССП је омча око врата српском сељаку

Евроазијска економска унија – приоритет српског извоза

Српски производи – најбоље за руски народ

[ngg src=“galleries“ ids=“174″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″]

 

Извор фото:

агроклуб

агромедиа

глас западне србије

расадниксадница