Режимско удружење судија, тужилаца, чега ли, окупљено око заједничких финансијских пројектних активности огласило се саопштењем на задату тему. Тема је, истина за мало, да се заштити судијска и тужилачка професија од политичких притисака које се огледају у набрајању 13 имена и презимена судија Уставног суда од стране председника Српског покрета Двери Бошка Обрадовића.

Указујемо на сраман, али истовремено тужан и опомињујући промењен став председника Удружења судија и тужилаца Србије Ненада Стефановића изнет у интервјуу за часопис Правник у правосуђу у новембру месецу 2018. год: “…Не можемо више да дозволимо да се иза нечијег одговорног рада и професионалног интегритета крије туђ нерад и недостојност. Нећемо више дозволити колективно клеветање целог правосуђа! Знате, сваки судија и тужилац има своје име и презиме, па нека преузме одговорност за свој рад.“ Крај цитата. Тако је говорио председник Удружења судија и тужилаца који сада тражи заштиту када имена и презимена наводи неко други.

Зашто су се чланови Удружења судија и тужилаца Србије на челу са својим председником Ненадом Стефановићем осетили прозваним када су, до недавно, штитили и заступали интересе које данас нападају, од кога зазиру, чега се плаше?

Да ли су 13 судија Уставног суда самосталне и независне у свом раду и одлучивању?

Да ли 13 судија Уставног суда имају професионални интегритет, да ли су имуни од било каквих туђих мишљења?

Да ли је потребно подсетити 13 судија Уставног суда на судијску заклетву, на покоравање Уставу и закону и служењу истини и правди?

У свакој нормалној држави оваква питања се никада не би постављала, али Србија није нормална него Вучићева држава.