Стручни савет за здравство Српског покрета Двери саопштава да је крајње време да рад здравствених радника буде вреднован онако како доликује. Наравно, сада, када је здравље питање свих питања и када су, како надлежни министар каже, здравствени системи свих земаља „огољени“ постаје јасно да  улагање у зграде и врхунску опрему јесте „пуцањ“, али  не и погодак у центар.

 

      Садашња власт је, додуше, затекла  очајно стање у српском здравству, које је све до пре 6-7 месеци било бунар без дна одакле се новац узимао по потреби и за одржавање путева током благих зима и за разне друге којештарије.  Срамотно је  да и после осам година ове власти и великих улагања у здравство, основна плата лекара специјалисте достиже „невероватних“ 850 евра, што је нешто више од плате електромонтера у ЕПС-у. Плате лекара су мање него у Републици Српској, а да не говоримо о Федерацији БиХ.  На плате медицинских сестара не треба трошити речи.

Срамотна награда од једнократних 10 000 динара линеарно, само је наставак популистичког и кампањског приступа озбиљном проблему. „Награђени“ су једнако људи са првих линија као и они који не прилазе пацијентима као што су поједине медијски прокламоване пандемијске ведете. Огољени српски здравствени систем је показао потпуно одсуство било каквог претходног планирања. Сада се види као на длану колико мало има анестезиолога и лекара и особља у интензивним негама. А они примају први ударац не само током пандемија, него и током свих елементарних, саобраћајних или, не дај Боже, ратом изазваних непогода. Овог особља нема  и не може се набавити попут респиратора, за кратко време и у хиљадама комада. Озбиљне државе то добро знају и улажу у овај профил лекара који је код нас на потпуној маргини. Решење  проблема на дуже стазе је ту,  близу, одмах преко Дунава, у Румунији. Тамо је у Парламенту 2017. године огромном већином гласова (188/28) изгласано више него двоструко повећање плата за лекаре и медицинске сестре и то насупрот препорукама ММФ-а и Европске комисије. Лекари специјалисти  у Румунији имају 2300, а медицинске сестре  900 евра месечно. Овакав потез уз бенефицирани радни стаж за сво медицинско особље, а поготово оно које је радило у Ковид болницама бар делимично би ублажио незадовољство и одлив не само овог, показало се, најдрагоценијег здравственог кадра.

Наши кратковиди визионари мисле да ће све ово проћи и да су ове увредљиве једнократне исплате довољне да се систем не уруши. Они не схватају да се све држи само на ненаплативом ентузијазму и пожртвованости здравствених радника. А белосветски стратези најављују нову, још опаснију пандемију за кратко време. И тада неће бити помоћи од  којекаквих наклапања о дигитализацији, самоодрживости  и ресетовању здравственог система.

                                                                        

 Савет Двери за здравство
 
*Извор фотографије: Марко Ђоковић (ЕПА-ЕФЕ)