Савет за здравство Српског покрета Двери саопштава да се суштински највећи антиваксери и кривци за лош одзив на вакцинацију налазе у тзв. Kризном штабу који је у ствари друго име за Владу Србије. Ова Влада, која је све само не влада у сенци, контролор је слободе и регулатор живота грађана Србије већ годину и више дана од како траје пандемија.
Медицински део овог тзв. штаба, односно Владе, својим контрадикторним изјавама и што је још горе небулозним поступцима разорио је највећу вредност која постоји у односу између лекара и оболелог, а то је поверење. Невероватно је да се ни један од пет медицинских факултета у Србији ниједном није звнично огласио и осудио или се оградио од овакве „струке“ која је нанела тешко надокнадиву штету лекарској професији у Србији. Јасно је да нису били спремни да изађу из зоне комфора и укажу на погубну политизацију струке. Једино што је било смислено, у медицинском и немедицинском смислу, у раду овог штаба, односно Владе, било је одржање ионако ненормално високог рејтинга владајуће странке, која је узгредно речено омогућила званичним „антиваксерима“ чак и учешће на изборима.
Сада када је све упропаштено и остварен “успех“ да у вакцинацију као једну од најзначајнијих превентивних мера, која је спасила више живота од било каквог лечења, посумњају и медицински едуковани људи, треба међу појединим челницима опозиције пронаћи вође „антиваксера“ и кривце за катастрофално стање. Кривица је, наравно, увек на другој страни, нарочито ако је опозициона. Министар здравља одавно има ингеренције да нареди обавезну вакцинацију што није урадио. Избори су на видику, а рејтинг је светиња. И најцрњи тоталитарни режими прво су доносили „норме“ па после тога упражњавали прављења спискова и пропусница, да се не помињу њихове остале још црње тековине.
За сада, а изгледа и на даље, остају недвосмислене препоруке: сви у забаву и на отвореном и у затвореном простору, лекари и сестре у скафандере, а будућим лекарима пропуснице или „часна“ алтернатива у виду тестирања о свом трошку на трећи дан. Када у априлу, пред изборе, буде проглашена нова победа над короном и коначно „падну“ маске, можда се неко у Србији и упита да ли смо заиста слободни људи и да ли су наши бројни пријатељи, кумови, рођаци и комшије морали да заврше онако како су завршили током прошле и ове године.