Савет за здравство Српског покрета Двери позива грађане Србије да озбиљно размисле о томе где су границе између Уставом гарантованих личних слобода и законом обавезујуће здравствене безбедности.
Пре размишљања о томе морамо изнети неколико чињеница:
- Радује нас, искрено ако смо најбољи у Европи у борби против короне.
- Још више нас радује исти такав успех на пољу економије.
- Увек ћемо доследно и оштро критиковати ако приметимо да може боље, а мислимо да може много боље.
У члану 25. Устава Србије се каже: „Физички и психички интегритет је неповредив. Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном и понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка.“
Вакцинацију сматрамо једном од најважнијих медицинских тековина која је спасила небројене животе у протеклих пар векова.
Оно што треба да забрињава су невероватном брзином усвојене промене Закона о заразним болестима. Иако је добро познато да од последње изборне фарсе постоји савршена хармонија између извршне и законодавне власти, ипак зачуђујуће је да су овакве промене Закона изгласане тако брзо и скоро једногласно.
Да подсетимо, министар здравља овим изменама добија невероватне ингеренције на штету Уставом гарантованих слобода појединца, а вероватно најдрастичнија од свих је да може наредити обавезујућу вакцинацију.
Одмах иза тога председник Републике изјављује да је обезбедио 1800000 доза вакцина од реномираног произвођача што је довољно за 900000 људи. Наведене вакцине се дају у две дозе у размаку од три недеље и треба да стигну у више транши током следеће године. Прво ће бити вакцинисани здравствени радници, војска и полиција. Набављена је, дакле, најпоузданија од свих рекордно брзо развијених вакцина са Запада и први треба да се вакцинишу здравствени радници. Зашто је онда била потребна оваква измена закона ако се ради о здравствено најпросвећенијем делу становништва и најпоузданијој вакцини? На овакав начин се уноси невероватна сумња код свих људи који мисле својом главом. Знајући, уз све то да су „највећи“ антиваксери добили промоцију и подршку власти да учествују у претходно поменутој изборној фарси и добили, ако се може веровати РИК-у, далеко испод 1% гласова на мање од 50% излазности, поново постављамо питање чему ово служи сем даљем распиривању оваквог расположења и даљих подела у друштву?
Одговор се крије или у пословичној контрадикторности званичних ставова о већини суштинских питања чиме се паралише било какав отпор, или у демонстрацији „сирове“ моћи која се уклапа у опште тоталитарне тенденције, или можда треба да се скрене пажњу са пар једва „процеђених“ реченица о томе да можемо у Албанију само са личним картама чиме је, без питања грађана Србије, снажно обједињен целокупан албански простор у југоисточној Европи и широко отворена наша јужна граница.
Савет Двери за здравство