Већ више од тридесет година жене у Србији слушају обећања од политичара истог система како ће се њихов положај побољшати. Иако су се на власти мењали и ротирали своје функције ниједан од њих дата обећања није испунио. Та чињеница јасно указује да се жена сете само у оквиру предизборне кампање и поновног довођења жена у заблуду да ће се суштински било шта променити.
Једино што се са њима мења јесте њихова имовинска карта. Бучна и агресивна кампања родне равноправности, осим понижености и атака на достојанство жене, такође није донела ништа што би жену поставило на место које она као мајка, супруга, сестра и ћерка заслужује. Жена и даље ради за мању плату у односу на мушкарца на истом послу. Услед великог броја наметнутих обавеза све јој је теже да усклади мајчинство и каријеру. Не ретко одлучује се за каријеру на уштрб стварања породице.
Постојеће породице су на издисају, јер су старији заокупљени борбом за преживљавање док млади беже у виртуелни свет или на улицу, а на улици их чекају коцкарнице и разни други пороци. Насиље је у свакодневном порасту и по правилу жртва је жена, али не смемо занемарити чињеницу да су све чешће жртве насиља и мушкарци. Када се дозволи да насиље метастазира у једном друштву тада су подједнако жртве и жене, мушкарци али и стари и деца. Брига о старим лицима је занемарена и социјална емпатија скоро да не постоји. Предузетнице су дискриминисане у односу на запослене жене, као и труднице, породиље и вишедетне мајке. Жене на селу су и даље маргинализоване и потпуно невидљиве у систему. Здравље жена је угрожено и после свих година обећања да ће се положај жена побољшати жене у приватном сектору још увек раде недељом.
Жене у Србији су уморне од чекања и празних прича. Дискриминисане и понижене још увек имају право гласа и тај глас треба да дају председничком кандидату Двери Бошку Обрадовићу. Зашто? Зто што је Бошко доказао својим посланичким радом да се бори против сваког вида дискриминације, злостављања и насиља над женама. Кроз свој рад је показао како храброст, доследност и достојанство треба да красе озбиљног и одговорног политичара и који од својих идеала не одустаје ни када му се прети, а ни када се врши медијска хајка и деградирање његове личности. Зато што се Бошко бори да жене могу да ускладе мајчинство и каријеру. За жене на селу без којих нема опоравка и оживљавања села. За признавање мајчинства као занимања. За породицу и породичне, као и хришћанске вредности. За подршку младим брачним паровима да заснују породицу. За нерадну недељу и у приватном сектору. За педесет и пет тачака Програма за живот Србије. Жене и млади све више ову посвећену борбу препознају и зато Бошкова подршка из дана у дан расте. Ту подршку су најбоље показале опозиционе демонстрације чији је предводник био управо Бошко. То је показао и једанаестодневни штајк глађу испред Народне скупштине када је био спреман да жртвује своје здравље ради општег интереса. Људи, а посебно жене и млади су то видели и свакодневно су му пружали несебичну подршку и исказивали поштовање.
Бошко никада није био на власти нити је учествовао у уништавању државних ресурса као ни у подели плена овог, али ни бившег режима. Шта више, он је једини на политичкој сцени који им квари игру и представља рампу за даље уништавање и пљачкање државних пара. Бошко је гарант да новац грађана неће више завршавати у мафијашким џеповима. Зато не чуде напади који иду ка Бошку, подједнаког интензитета и по истом шаблону из оба табора. Међутим он је храбар, борац, неукаљан, достојанствен, харизматичан, изузетан говорник, носилац најбољег политичког програма и као такав једини сме да изађе на црту Александру Вучићу, али и осталим који су жене својом погрешном политиком приморали да децу и унучиће гледају преко скајпа. Жене знају да Бошко неће одустати док од Србије не направи нормалну и уређену земљу и зато му верују.