Na sednici Narodne skupštine 16. oktobra, u okviru poslaničkih pitanja narodni poslanik Dveri Srđan Nogo tražio je da mi Ministarstvo odbrane dostavi sporazum zaključen između vojnih predstavnika SRJ i NATO, potpisan 15. oktobra 1998, zatim zabelešku sa sastanka između delegacije SRJ i vojnog rukovodstva NATO predvođene generalima Naumanom i Klarkom, održanog u Beogradu 25. oktobra 1998.
Takođe Nogo je zatražio i pismo generalnog sekretara NATO Havijera Solane predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću od 15. oktobra 1998. godine, kao i odgovor na pomenuto pismo, kao Havijera Solane Miloševiću od 28. januara 1999. godine i odgovor Savezne vlade na to pismo.
U odgovoru na postavljeno poslaničko pitanje, ministar odbrane Aleksandar Vulin kazao je da Ministarstvo odbrane ne poseduje tražena dokumenta. Pomenuta dokumenta moraju se nalaziti u arhivi Ministarstva odbrane, i moguće su samo dve opcije: ili ministar ne govori istinu ili su dokumenta ukradena.
Nogo je podsetio i na kritiku zbog činjenice da je Momčilo Perišić bio na svečanom prijemu povodom obeležavanja Dana Vojske, koji je organizovao Predsednik Republike u zgradi Predsedništva 23. aprila, kada je on akter najsramnije afere koja se vezuje za našu Vojsku, jer je dokazano uhvaćen u špijuniranju za stranu službu.
„Ministar mi je odgovorio da je on pozvao Perišića, i da je Perišić formalno nevin, jer protiv njega nije okončan krivični postupak, sa kojim se oteže već 15-ak godina. Tačno je da postoji presumcija nevinosti u krivično pravnom smislu, ali je isto tako tačno da je Perišić uvaćen, sa neoborivim dokazima, u špijunskim radnjama“ – rekao je Nogo.
Zbog ovoga ostavljamo rezervu da pomenuta dokumenta nisu nestala, nego da ih je možda ministar Vulin sklonio, jer je upravo Perišić potpisnik sporazuma sa NATO iz 1998. godine, kojim su praktično vezane ruke vojsci u obrani od nastupajuće agresije, i kojim je NATO dobio mogućnost da neometano špijunira deo srpske teritorije i priprema agresiju koja je ubrzo usledila.
Setimo se samo kako je svojevremeno Goran Svilanović ukrao sporazume Holbruk – Karadžić i Holbruk – Milošević, i za to do danas nije odgovarao. Predugo je špijunaža i izdaja bila tolerisana i poželjna u Srbiji. Na taj način će i otkloniti sa sebe sumnje da je on sakrio tražena dokumenta.
„Jasno je i u čijem je interesu bilo da ukrade navedena dokumenta, jer ona osvetljavaju sami početak krize oko Kosova i Metohije, i ukazuju da NATO nikada nije imao nameru da ispoštuje nijedan dogovor, i da šta god uradi srpska strana, nema nikakav efekat. Niti NATO, kao ni kosovski Albanci nisu ispunili svoje obaveze iz sporazuma koji su zaključeni, kao i rezolucija Saveta bezbednosti UN, počevši od 1998. pa do današnjeg dana“ – kaže Nogo.
On smatra da je fascinantno da do sada nadležni organi nisu utvrdili da im nedostaju pomenuti dokumenti, jer imajući u vidu da aktuelna vlast već punih šest godina vodi takozvane pregovore vezane za Kosovo i Metohiju, i neshvatljivo je da do sada niko nije tražio ova dokumeta, jer je logično da se naši pregovarači, u ovom slučaju najviši državni zvaničnici, upoznaju sa svim dosadašnjim dešavanjima vezano za Kosovo i Metohiju, a posebno na početak krize i 1998-1999. Ovo ukazuje da nisu ni čitali Rezolucije Saveta Bezbednosti UN vezane za Kosovo i Metohiju, a koje prethode Rezoluciji 1244, jer da su čitali, videli bi da Rezoklucija 1203 od 24. oktobra 1998. pominje sporazum između vojnih predstavnika SRJ i NATO, zaključen 15. oktobra 1998. Sve je još čudnije, kada se zna da je sadašnji predsednik Srbije bio ministar u republičkoj vladi 1998-1999. i da su mu ovi događaji i ovi dokumenti morali biti poznati.
Nogo je danas postavio nova poslanička pitanja, pismenim putem, ministru odbrane, upravo vezana za formiranje komisije koja bi trebala da istraži i utvrdi odgovornost u vezi nestanka pomenutih dokumenata. Takođe, podneo je i predlog Narodnoj skupštini za osnivanje Anketnog odbora koji bi ispitao ceo ovaj slučaj.
On je takođe upozorio ministra Vulina da ako ne formira komisiju, i ne utvrdi sudbinu traženih dokumenata čini krivično delo Neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca, član 332. stav 2 Krivičnog zakonika, ali moguće i druga krivična dela, poput krivičnog dela Pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela član 333. stav 2 Krivičnog zakonika. Ako je sam ministar sakrio postojanje ovih dokumenata, to opet predstavlja krivično delo.
„Nepostojanje odgovorniosti državnih funkcionera i nosilaca pravosudnih funkcija je ključni problem Srbije, i borba za uspostavljanje principa da svako mora odgovarati za svoje postupke je najvažnije pitanje za koje se moramo izboriti. Zato ja neću odustati od ovog slučaja. Za početak ministar Vulin je odgovoran da utvrdi sudbinu traženih dokumenata“ – zaključio je Nogo.
Info služba Dveri
