Једини начин да Србија постане правна држава јесте да уведемо правну и политичку одговорност за највише представнике власти који се огреше о закон, а то значи кривичну одговорност и лустрацију.

      Владајући режим определио се за апсолутно прећуткивање најновије криминалне и коруптивне афере у вези са трговином оружјем у коју је умешан други човек СНС и министар одбране Небојша Стефановић. Као што је све учињено да се Небојша Стефановић спасе и извуче из скандала када је народни посланик Двери Бошко Обрадовић разоткрио и јавности показао доказе да министар нема завршен факултет, да је његова диплома купљени фалсификат и да лажни факултет који је он студирао заправо никада није ни постојао, сада се на исти начин жели скренути пажња јавности са нове афере у коју је умешан исти министар и један од челних људи владајуће странке. Као што се све чини да се забораве крупне афере „Савамала“, „Тетка из Канаде“, „Крушик“, „Јовањица“, „Телеком“,  „Премијеркин брат“, „Лажни докторати“ – тако је сада на делу велика медијско-политичка завера ћутања о најновијој у низу криминалних афера у врху актуелне власти.
 

Зашто ћуте медији и новинари који нису под режимском контролом? Зашто свој посао не раде јавни тужиоци и не процесуирају овај случај? Зашто свој глас нису подигле јавне личности? Зашто по ко зна који пут дозвољавамо да прођу овакви скандали и отворена пљачка народа и државе?

Српски покрет Двери неће одустати од захтева за оставком Небојше Стефановића због потврђених навода Бошка Обрадовића од пре годину дана о сукобу интереса који је имао док је обављао функцију министра полиције. Најновији докази које је објавио НИН, а не смеју да пренесу други медији, посебно не телевизије са националном фреквенцијом и најтиражнији дневни листови, у потпуности потврђују питања која је тада народни посланик Бошко Обрадовић покренуо још 9. децембра 2019. године на конференцији за медије у Народној скупштини о умешаности оца и сина, Бранка и Небојше Стефановића, у недозвољену трговину расходованим и заплењеним оружјем тако што га је МУП по повлашћеним уговорима продавао приватној фирми министровог оца, а потом три и по године избегавао да наплати тај дуг, што се може третирати као кредит који је син дао оцу о државном трошку. Ово није обична афера већ најкрупније могуће безакоње у самом епицентру власти, нити је Небојша Стефановић обичан чиновник Владе, већ министар и шеф Бироа за координацију свих служби безбедности, чиме његова одговорност постаје још већа, а ова афера разлог за оставку Владе Србије у целини. 

Једини начин да Србија коначно постане правна држава јесте да уведемо правну и политичку одговорност за највише представнике власти који се огреше о закон, а то значи кривичну одговорност, финансијску казну, одузимање незаконито стечене имовине, као и лустрацију у форми забране обављања јавне функције у дужем периоду у будућности. То би била права промена система, а не само власти.

 

Инфослужба Двери