Tamara Milenković Kerković govorila je na 31. protestu u Beogradu, a njen govor prenosimo u celosti:
Dragi moji Beograđani,
Dolazim vam iz Niša, svetlog carskog konstantinovog grada, u kome su pred krstašima i Barbarosom blistali Nemanjići, iz grada koga je Sinđelić branio, a Turci od glava kule zidali, gde je Pašić primao ultimatum od Austrougara , Nemci streljali i NATO mučki ubijao. Ponosna što sam Nišlijka, ponosna sam jer je Niš slobodarski grad, a Nišlije topli, u slobodu, merak i lepotu zaljubljeni ljudi i uvek među prvima u borbi za političke promene.
A Niš je sada grad mučenik, od koga su napravili prokletu kasabu prepunu rupa, obukli ga u ludačku košulju partokratije, Niš je sada grad u kome automobili lete u vazduh, hoteli gore, u kome se i od mrtvih otima, kome se otima aerodrom, u kome se beda kao zaraza širi, kao i horor na pružnim prelazima i prugama. U kome nacisti nekažnjeno pokušavaju da ubiju one koji im se suprotstave. u Nišu su prostota, neznanje i veleizdaja davno počeli od grada ruinu da prave. Isto se sada dešava i ovde, i Savamala, i posečene šume i parkovi, i vavilonske kule nad Savom bez kanalizacije i raskopane ulice, i hapšenje i prebijanje dece i žičare na kulturnim dobrima, sve to je moj grad iskusio i pre Beograda.
Pred vama sam danas i kao profesor univerziteta i kao pravnik i kao potpisnik akademske peticije za podršku protestima. U tom svojstvu obavezna sam da kažem da se Srbija pretvorila u koloniju kojom vlada izdajničko interesno udruženje pljačkaša bez stida i morala, kojima danas padaju i poslednje maske. Juče u Vranju najavljuju da SNS sprema smenu dekana Pedagoškog fakulteta. I da će SNS odlučiti o kontramerama u trgovinskom ratu sa Prištinom. Kao profesor Univerziteta svesna sam razmere urušavanja sistema visokog školstva. Kao profesor Univerziteta sramota me je najezde ljudi sa kupljenim diplomama i akademskim nazivima doktora nauka, poput potpredsednika Vlade Nebojše Stefanovića. Ovde sam jer nije profesorski ćutati!
Ovo vam govorim i kao majka! Ne damo im decu! Ne dam da moja ćerka mora da beži u inostranstvo da bi opstala. Ne dam da više moji studenti moraju da beže u inostranstvo od ovog lopovskog i partokratskog sistema, koje razjeda sve što je zdravo, pametno i pošteno, a da oni koji se suprotstave režimu hapse, prebijaju i zastrašuju.
Zbog toga sam od prvog dana na protestima, podržavam sve zahteve protesta i smatram da nam je danas svima obaveza da se politički anagažujemo. Ako ne želimo sudbinu spartanskih helota, svi moramo biti politička bića.
Obraćam vam se i kao potpredsednik Dveri jer ovo nije samo borba za smenu vlasti, već za promenu čitavog korumpiranog sistema. Jer ovakav sistem vodi Srbiju ka političkom, socijalnom, ekonomskom i nacionalnim slomu. Vidno uplašeni režim otvoreno podgreva sukobe između ljudi koji drugačije misle.
Vlast koja ne želi da razgovara sa svojim političkim oponentima nije više legitimna, ona opstaje zahvaljujući svojim tenkovima – zarobljenim i kupljenim medijima, zahvaljujući sumpornim lažima Pinka i Informera, i zahvaljujući neregularnim izborima.
Svakoga dana padaju maske – ministarske afere za dve godine teško i nabrojati, i Vlada da ima imalo političke odgovornosti bi morala da podnese ostavku. U normalnim zemljama ovakve krize se rešavaju ostavkom vlade, prelaznom vladom nestranačkih ličnosti, poput one u Austriji. Da je situacija normalna, mediji bi odmah morali da se oslobode, pre svega RTS i da se onda za 6 do 9 meseci ide na fer i poštene izbore – pa ko pobedi – ali ako vlast ne želi regularne izbore i fer izbornu utakmicu – onda – izbora neće biti!
Obraćam se i svim ženama u Srbiji. Naša je obaveza, da zbog života i budućnosti u sebi nosimo, ustanemo sve protiv ovog zla koje danas Srbijom vlada.
Ulica je danas naš parlament! Na ulici je mesto da nelegitimnoj vlasti kažemo da je gotovo. Ukoliko ne ispune zahteve protesta koje je u izveštajima potvrdila i domaća i međunarodna stručna javnost.
Ako zaista misle da će još jedne izbore pod ovim uslovima da pokradu – mi žene Srbije sve kao jedna treba da izađemo na ulice i srušimo vlast.
Nema ćutanja, nema povlačenja, ko ćuti sada neka ćuti zauvek! Ovo je naša sudbina, ovo je naš problem, niko nam ga neće rešiti, ni istok ni zapad, ni Amerika , ni Evropa ni Rusija neće ovo rešiti. Moramo same!
Režim je već pao i on to zna. Zbog toga primenjuje poslednje mere totalitarizma. Mi samo to treba da mu kažemo!
Ostajemo verni sporazumu s narodom, ostajemo verni bojkotu parlamenta, i ostajemo verni bojkotu izbora.
Samo od nas zavisi koliko će režim ostati , to više ni od Vučića ne zavisi, i on to zna.
Ukoliko ne budu ispunjeni uslovi, pozivam sve žene Srbije da na izborni dan mi budemo te koje će ući u institucije i Srbiji vratiti demokratiju i pravdu.
Oni samo misle da nas nema!
Neka misle da su uništili sve zdravo, vredno i pristojno u Srbiji, a mi ćemo im još jednom pokazati da smo ovde!
Ništa nije izgubljeno – izgubljena je samo ova vlast koja više ne zna šta će sa sobom.
Pred nama je, dragi moji αγων εσχατον, odlučujuća bitka za sam opstanak Srbije i za ostanak naroda koji nije zaslužio da ovako živi.
Do pobede! Nema predaje! Živela Srbija! Živeo Beograd!
Info služba Dveri