Обраћајући се привреди, послодавцима, запосленима и својим будућим гласачима власт је из својих мера искључила незапослене, лица у стању социјалних потреба, породице са децом у којима нико од родитеља није запослен и старачка домаћинства на селу. Податак о броју незапослених пре увођења ванредног стања, као и број људи који су током пандемије остали без посла, нико у држави данас не зна. Тим бројем се увек манипулисало у складу са политичким потребама. За разлику од влада бројних држава које су се мерама помоћи системски бавиле са циљем да се удар предстојеће рецесије ублажи код свих, а пре свега угрожених категорија становништва, власт у Србији осим својих „100 евра из хеликоптера“ ни на који начин није заштитила најугроженије – пре свега незапослене, оне који су остали без посла и оне који раде „на црно“.
Посебне накнаде, посебне пореске олакшице и подстицаји неопходне су биле, а тек ће бити потребне економски рањивим категоријама – незапослени, запослени у сивој економији, примаоци социјалне помоћи и других социјалних подстицаја, вишедетна домаћинства са ниским прагом примања и многи други. Најмање што је држава требала учинити је да незапосленима, запосленима у сивој економији који су остали без посла и другим угроженим категоријама становништва обезбеди месечни износ накнаде у току наредних неколико месеци како би последице пандемије могли да финансијски преживе. Мере овакве помоћи увела је и Северна Македонија, као и бројне друге земље у региону којима је циљ мера био опстанак становништва, а не корупција гласачког тела.
Потпуно слепило креатора економских мера Владе Србије за незапослене, децу, кориснике социјалне помоћи, самосталне уметнике и спортисте, пољопривреднике, старачка домаћинстава на селу, многодетне породице са ниским примањима и за друге угрожене категорије становништва у Србији говори о популистичком и неправедном карактеру ових мера. Оне су пројектоване да очувају власт картела политичке елите и да поткупе гласаче на предстојећим изборима.
Економским мерама Владе Србије за помоћ привреди и грађанима Србије за превазилажење негативних ефеката епидемије COVID-19 бавили смо се у више наврата. Оценили смо их као неправедне, неселективне и као нетранспарентне. Министар финансија, лажни др Синиша Мали је, нескромно, мере оценио „дубљим и детаљнијим од свих мера у окружењу“. Анализом мера донетих у земљама централне и источне Европе лако је утврдити да је и ова изјава актуелне власти неистинита и припада корпусу лажи о „највећем привредном расту у Европи“. Приказ мера земаља у региону
Половина годишњег буџета или 11% бруто друштвеног производа у износу од 5,1 милијарди евра требало је да буде распоређено како би се помогло опстанку угрожене привреде, опстанку радних места и опстанку људи. Поједине од мера свесно су креиране као демагошко средство предизборне корупције (100 евра сваком пунолетном грађанину) уз уцењивачку кампању над запосленима у јавним предузећима да се ових захтева јавно одричу. Такође, и лаконске и популистичке изјаве председника СНС да Србија има вишкова у буџету који ће омогућити опоравак привреде, показале су се нетачним јер се већ почетком маја Влада на међународном тржишту задужила за додатне 2 милијарде евра, које ће морати да плати у року од седам година, и то са купонском стопом издатих обвезница од 3,125% и стопом приноса од 3,375%. И ово изузетно неповољно задуживање власт је представила, у свом маниру, као велики успех, рачунајући да већина грађана који ће овај дуг морати да плати, не зна да је ниво приноса државних обвезница на међународном тржишту око нуле или је негативан, а да су државне обвезнице средство са фиксним стопама камате и приноса.
Тежина ситуације у којој се ове угрожене категорије становништва налазе биће јасна тек након 21. јуна уколико неуставни, недемократски и здравствено небезбедни избори буду одржани и када се предизборна обећања претворе су стварност најдубље рецесије, нових таласа заразе и опљачкане државе партијски заробљених институција.
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери